Преминуо Жан- Лик Годар

ПАРИЗ- Француско-швајцарски филмски режисер и један од зачетника и најзначајнијих представника француског Новог таласа Жан-Лик Годар преминуо је у 92. години, јавља француски лист „Либерасјон” позивајући се на људе блиске Годару, преноси Танјуг.

Годар је био један од најпризнатијих светских редитеља, познат по филмовима „До последњег даха” и „Презир”, који су померили границе кинематографије и инспирисали редитеље иконоклазама деценијама након врхунца који је Годар постигао 1960-их година, преноси Ројтерс.

Уследили су филмови: „Мали војник” (1963), „Презир” (1963), „Необична банда” (1964), „Алфавил” (1965), „Луди Пјеро” (1965).

Годар активно учествује у протестима маја ’68, а филм постаје његово оружје у борби против система: „Кинескиња” (1967), „Week-End” (1967).

Током седамдесетих година Годар се окреће експерименталном филму, осамдесетих прави филмове за широку публику, са великим филмским звездама. Од деведесетих се враћа експерименталном филму, који га и даље окупира: „Збогом језику” (2014), „Књига слика” (2018).

Жан-Лик Годар рођен је у Паризу 1930. године у имућној породици швајцарског психијатра Пола Годара и Францускиње Одиле Моно, ћерке богатог банкара.

Рано школовање похађао је у Швајцарској, а студије антропологије је уписао на Сорбони. Ипак, на наставу није ишао, а разлог за то је био прикључивање групи младих филмских критичара, са којима је покренуо Нови талас француског филма.

Са тада младим Франсоа Трифоом, Клодом Шабролом, Жаком Риветом и другим вршњацима почео је да пише филмске часописе и ствара нови филмски правац.

Годар је стекао репутацију милитантног интелектуалца, веома оштрог језика и пера, био је веома идеолошки опредељен, често и задрт у својим уверењима, преноси РТС.

Био је велики критичар Холивуда, а сматрали су га најрадикалнијим француским редитељем 60-их и 70-их година.

Његови филмови бавили су се егзистенцијализмом, а био је страствени читалац и поборник марксистичке филозофије.

Годарово име често се наводи у топ-листама најутицајнијих редитеља у историји, а својим делом инспирисао је многе режисере, попут Мартина Скорсезеа, Квентина Тарантина, Стивена Содерберга, Пенбејкера, Роберта Алтмана, Џима Џармуша, Вонг Кар-Ваија, Вима Вендерса, Бернарда Бертолучија и Пјера Паола Пазолинија.