Понедељак, 26.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОПУЛАРНА ПСИХОЛОГИЈА

Тихо одустајање

Све је више радника који се на послу само као машине укључе да доврше задатак који им је додељен и поново искључе јер сматрају да њихов додатни труд није довољно награђен, а штети менталном и психичком здрављу
(Unsplash)

Израз „тихо одустајање” појавио се почетком ове године на друштвеним мрежама да би описао феномен радника који одбијају да се додатно труде на послу, већ једноставно испуњавају основне захтеве. Као машине: укључе се, доврше задатак који им је додељен и поново искључе. И то је то.

Они су углавном запослени на местима где нема надокнада за веће залагање, али се подстиче „култура гужве” у којој остаје мало времена за проналажење смисла, сврхе или неговање односа ван посла.

Заговорници „тихог одустајања” тврде да је то заправо само постављање чвршћих граница на радном месту, указала је у недавном чланку у листу „Психолоџи тудеј” др Кетрин Кален.

У међувремену, запажа се да је све више оних, такорећи свих професија, који се такође питају да ли би требало да престану да се толико труде. Разочарани су што не добијају повећање плата или унапређење у складу с напорима које улажу или су напросто уморни од недостатка времена и енергије да би се посветили породици, пријатељима, хобијима и другим активностима које побољшавају њихов живот. Многи од њих су већ искусили последице мањка спавања, вежбања и квалитетног времена с вољеним особама, због већег ангажовања на послу, и сад одбијају да претрпе било какву даљу штету у свом физичком и менталном благостању ради напредовања у каријери.

Притајени отказ

Уместо да дају отказ, међутим, они се залажу за своја права, здравље и разум говорећи: „Нећу угрозити своју добробит тако што ћу се превише оптерећивати, посебно не без значајног повећања плате или слободног времена” или, још једноставније: „Само желим да радим свој посао, а да ме то потпуно не исцрпљује.”

Према једном скорашњем истраживању, велика већина (чак 84 одсто) радника у САД тврди да су искусили феномен сагоревања на послу – емоционалну и/или физичку исцрпљеност (често у комбинацији са значајним смањењем мотивације) изазвану продуженим радним стресом. Многима од њих је одустајање од додатног ангажовања на послу – назовимо то притајеним отказом – начин надокнађивања или управљања овим стресом јер сматрају да ће, радећи само оно што је неопходно, смањити притисак и сачувати се од нервирања што нису добили унапређење или повишицу.

(Pexels)

Да ли је „тихо одустајање” добра идеја и како утиче на психу радника?

Психолози су утврдили да ефикасно постављање граница на послу – у шта спада коришћење паузе за ручак или одбијање додатних радних задатака, који превазилазе уговорне обавезе и одговорности – заправо помаже у побољшању благостања радника и спречавању синдрома сагоревања. Нарочито је то важно кад је у питању очување разлике између радног и слободног времена: нема одговарања на пословне имејл поруке, телефонске позиве или СМС-ове после одређеног сата, и кад сте на одмору и боловању. То је одличан начин да се уравнотеже пословни и приватни живот, и ако „тихо одустајање” то подразумева, овај тренд свакако је користан.

Узалудни и бесмислени дани на послу

С друге стране, истраживања су показала да када уложимо више труда у неки подухват – више га ценимо. Количина личне енергије и преданости на послу сразмерна је задовољству које добијамо као резултат. Смањење доприноса на послу могло би, дакле, да нам одузме тај кључни осећај ангажованости и сврсисходности који позитивно утичу на наше физичко и ментално благостање.

Мање труда, мање ангажовања и мање задовољства оним што радимо може оставити лични утисак да нам је већина дана прошла узалудно, бесмислено и досадно. Познато је да ова осећања делују лоше и доприносе депресији. Нагло смањивање напора који улажете у свој посао, објашњавају психолози, такође може довести до тога да осећате кривицу због тога што чешће кажете „не” колегама, сарадницима и шефовима, а то може повећати ваш стрес. Сем тога, они с којима радите или за које радите вероватно неће поздравити такве промене у вашем професионалном понашању, и њихове реакције могу учинити да се осећате непријатно и чак у страху од назадовања у каријери или чак отпуштања.

Све ове потенцијалне предности и недостатке „тихог одустајања” требало би да узмете у обзир уколико разматрате да и сами тако поступите. Савет и подршка стручњака за ментално здравље око стреса који доживљавате на радном месту могу вам помоћи да стекнете увид у његове изворе и развијете стратегију заштите од „сагоревања на послу”. Разговор о томе шта вас је навело да размислите о тихом престанку рада такође вам може помоћи да схватите где би било корисно да поставите границе и како их најбоље очувате – не само ту где радите, већ и тамо где живите.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бата
То је ново у САД, овде то постоји одавно: "Не могу толико мало да ме плате колико ја могу мало да радим". Амери немају годишњи одмор, здравствену заштиту, пензију, итд. Систем тражи да се човек посвети раду. Европа је (била ?) позната по социјалној заштити где је сасвим нормално посветити време одмору и животу. Амери се све више освешћују о томе и траже промене, а томе доприноси и највеће раслојавање између богатих 1% и осталих, као и све лошија перспектива запослених.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.