Петак, 09.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Стакленик у коме пулсира живот 130 година

У Ботаничкој башти „Јевремовац” поставком обележена годишњица постојања Великог стакленика, али и почетак „Дана европске баштине”
(Фото Д. Јевремовић)

Малобројни су градови у Европи који могу да се похвале чињеницом да у својим недрима чувају „стаклено срце” – стакленик. Један такав опстаје у центру града већ 130 година, и то у „Јевремовцу”. Начињен по наруџби Милана Обреновића у Дрездену и на ово место постављен 1892. године, овај стакленик и дан-данас својом естетиком и архитектуром плени посетиоце Ботаничке баште. Јуче је отварањем изложбе коју су заједнички урадили Завод за заштиту споменика културе града Београда, Институт за ботанику и Ботаничка башта „Јевремовац” обележено 130 година постојања стакленика. Аутори изложбе, која ће трајати до 13. октобра, јесу Ксенија Ћирић и Томица Мишљеновић. Поставком је истовремено означен и почетак традиционалне манифестације „Дани европске баштине” која се ове године одржава под слоганом „Одрживо наслеђе”.

– „Дани европске баштине” у Београду одржавају се у континуитету од 2002. године као део велике манифестације Савета Европе и Европске комисије, којом се кроз бројне и разноврсне програме, бесплатне за све посетиоце, популарише наше наслеђе, а које је део баштине европских народа. Као и претходних година, припремљен је велики број програма у разним областима који ће ове године трајати од 15. септембра до 15. октобра – рекла је Весна Видовић, заменица градоначелника.

„Београдски квартет харфи” ове године обележава 35 година рада (Фотографије Б. Васиљевић)


Она је истакла да туристичкој атрактивности Београда, богатству културне и туристичке понуде у знатној мери доприноси управо богатство и разноврсност културно-историјског и природног наслеђа које је обухваћено програмом.
Директорка Завода за заштиту споменика културе града Београда Оливера Вучковић истакла је да историја стаклене баште говори о напретку и прихватању европских вредности у Србији у време династије Обреновић.

На паноима изложбе у „Јевремовцу” може се видети и чланак из „Политике” од 2. априла 1936. у коме стоји да је постојала идеја да се Ботаничка башта измести из центра у Топчидер јер је наводно она била „мртав капитал у погледу естетике града” „Београдски квартет харфи” ове године обележава 35 година рада

– Када је постављена на овом месту 1892. године, прошло је свега 15 година од проглашења независности Србије, а Београд је добио објекат који је тада представљао праву архитектонску егзотику која није постојала ни у напредним земљама Европе. Стаклена башта данас је симбол друштвеног напретка, као и напретка науке, просвете, симбол стварања новог грађанског друштва и симбол припадности европским токовима у архитектури. У Београду нема пуно сачуваних објеката који су пројектовани и реализовани у стилу сецесије. Због тога стакленик представља јединствен пример тог новог стила у Европи и Србији. Имајући у виду све културне, историјске, амбијенталне аспекте, Влада Србије је 2007. године, на предлог Завода заштиту споменика културе града Београда, усвојила одлуку којом је Ботаничка башта проглашена за културно добро – рекла је Вучковићева.
Управница Института за ботанику и Ботаничке баште „Јевремовац” Гордана Субаков Симић исказала је задовољство што је овом изложбом учвршћена сарадња са Заводом за заштиту споменика културе града и то на 130. рођендан велике стаклене баште. Она је истакла да је реализацији ове изложбе осим ове две институције учествовао је и Историјски архив града Београда.

Када је стакленик формиран, према речима Томице Мишљеновића, једног од аутора изложбе, у башти су се већ гајиле биљке попут шећерне трске, банане, кафе и агаве. Једна од агава је овог пролећа после 70 година први пут и процветала.

Стаклене баште биле су и места где су се одвијали и културни догађаји па су спајале природу и културу. То показује и податак да су се у стакленој башти венчали Рудолф од Аустрије (син цара Франца Јозефа и војвоткиње Елизабете Баварске, познатије као Сиси) и принцеза Стефанија.

Наш стакленик својим изгледом јако подсећа на стакленик у граду Каселу у Немачкој. А и то изгледа није случајно јер су, према неким подацима, немачки цар Вилхем Други и краљ Милан као млади друговали, па је краљ Милан често одлазио у Касел где се Вилхем школовао и где је постојао стакленик сличан нашем.

Отварању изложбе присуствовали су представници чешке, јапанске и словачке амбасаде, професорке Биолошког факултета Универзитета у Београду, али и „Београдски квартет харфи” који ове године обележава 35 година рада.

Јуче, на дан свечаног отварања улаз у Ботаничку башту био је бесплатан, а у наредном периоду посетиоци ће куповати улазнице по редовној цени.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Нева
Ово је прилика да захвалимо Европској Унији која је пре десетак година платила обнову стакленика, нарочито носеће металне конструкције

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.