Стакленик у коме пулсира живот 130 година

Малобројни су градови у Европи који могу да се похвале чињеницом да у својим недрима чувају „стаклено срце” – стакленик. Један такав опстаје у центру града већ 130 година, и то у „Јевремовцу”. Начињен по наруџби Милана Обреновића у Дрездену и на ово место постављен 1892. године, овај стакленик и дан-данас својом естетиком и архитектуром плени посетиоце Ботаничке баште. Јуче је отварањем изложбе коју су заједнички урадили Завод за заштиту споменика културе града Београда, Институт за ботанику и Ботаничка башта „Јевремовац” обележено 130 година постојања стакленика. Аутори изложбе, која ће трајати до 13. октобра, јесу Ксенија Ћирић и Томица Мишљеновић. Поставком је истовремено означен и почетак традиционалне манифестације „Дани европске баштине” која се ове године одржава под слоганом „Одрживо наслеђе”.

– „Дани европске баштине” у Београду одржавају се у континуитету од 2002. године као део велике манифестације Савета Европе и Европске комисије, којом се кроз бројне и разноврсне програме, бесплатне за све посетиоце, популарише наше наслеђе, а које је део баштине европских народа. Као и претходних година, припремљен је велики број програма у разним областима који ће ове године трајати од 15. септембра до 15. октобра – рекла је Весна Видовић, заменица градоначелника.

Она је истакла да туристичкој атрактивности Београда, богатству културне и туристичке понуде у знатној мери доприноси управо богатство и разноврсност културно-историјског и природног наслеђа које је обухваћено програмом.
Директорка Завода за заштиту споменика културе града Београда Оливера Вучковић истакла је да историја стаклене баште говори о напретку и прихватању европских вредности у Србији у време династије Обреновић.

На паноима изложбе у „Јевремовцу” може се видети и чланак из „Политике” од 2. априла 1936. у коме стоји да је постојала идеја да се Ботаничка башта измести из центра у Топчидер јер је наводно она била „мртав капитал у погледу естетике града” „Београдски квартет харфи” ове године обележава 35 година рада

– Када је постављена на овом месту 1892. године, прошло је свега 15 година од проглашења независности Србије, а Београд је добио објекат који је тада представљао праву архитектонску егзотику која није постојала ни у напредним земљама Европе. Стаклена башта данас је симбол друштвеног напретка, као и напретка науке, просвете, симбол стварања новог грађанског друштва и симбол припадности европским токовима у архитектури. У Београду нема пуно сачуваних објеката који су пројектовани и реализовани у стилу сецесије. Због тога стакленик представља јединствен пример тог новог стила у Европи и Србији. Имајући у виду све културне, историјске, амбијенталне аспекте, Влада Србије је 2007. године, на предлог Завода заштиту споменика културе града Београда, усвојила одлуку којом је Ботаничка башта проглашена за културно добро – рекла је Вучковићева.
Управница Института за ботанику и Ботаничке баште „Јевремовац” Гордана Субаков Симић исказала је задовољство што је овом изложбом учвршћена сарадња са Заводом за заштиту споменика културе града и то на 130. рођендан велике стаклене баште. Она је истакла да је реализацији ове изложбе осим ове две институције учествовао је и Историјски архив града Београда.

Када је стакленик формиран, према речима Томице Мишљеновића, једног од аутора изложбе, у башти су се већ гајиле биљке попут шећерне трске, банане, кафе и агаве. Једна од агава је овог пролећа после 70 година први пут и процветала.

Стаклене баште биле су и места где су се одвијали и културни догађаји па су спајале природу и културу. То показује и податак да су се у стакленој башти венчали Рудолф од Аустрије (син цара Франца Јозефа и војвоткиње Елизабете Баварске, познатије као Сиси) и принцеза Стефанија.

Наш стакленик својим изгледом јако подсећа на стакленик у граду Каселу у Немачкој. А и то изгледа није случајно јер су, према неким подацима, немачки цар Вилхем Други и краљ Милан као млади друговали, па је краљ Милан често одлазио у Касел где се Вилхем школовао и где је постојао стакленик сличан нашем.

Отварању изложбе присуствовали су представници чешке, јапанске и словачке амбасаде, професорке Биолошког факултета Универзитета у Београду, али и „Београдски квартет харфи” који ове године обележава 35 година рада.

Јуче, на дан свечаног отварања улаз у Ботаничку башту био је бесплатан, а у наредном периоду посетиоци ће куповати улазнице по редовној цени.