Неолитско насеље у срцу Старчевa

Старчево – Са плодне црнице локалитета „Сатрчево – град”, која и данас чува фрагменте посуђа, оруђа и оружја светски познате културе идеја о животу малог археолошког парка, реплика неолитског насеља преселила се у центар истоименог села надомак Панчева. У дворишту овдашњег музеја постављена је формација објеката по узору на неолитске градитеље, три куће – земунице са конструкцијом од дрвета и тршчаним кровом, ватриште, разбој за сушење коже и симулација њиве са житом, умањена слика живота првих риболоваца и фармера Европе. За осам лета, идеја да се верно оживи слика свакодневице старчевачког праисторијског човека уз приказ праисторијског насеља, прешла је пут од „подизања” на једном од узвишења, поред речне терасе у риту, које су спалили и данас непознати пиромани, до његовог новог живота на безбеднијем месту у центру места.

Пројекат „Неолитско Старчево”, изградња настамби, плод је жеље да се на што аутентичнији начин изведу реплике кућа у којима је живео старчевски човек и реконструише начин живота пре осам хиљада година. По пројекту професора Ненада Тасић са Одсека за археологију Филозофског факултета у Београду, ишло се трагом претпоставки о технологији и начину, као и материјалима од којих су куће и помоћни објекти тог времена грађени. Ипак, остала је неостварена идеја да се настамбе опреме покућством које је користио старчевачки човек, па и добију употребну вредност за локално удружење сточара, а да омладина ту прође обуку израде сувенира у духу неолитских заната које би посетиоци парка могли да куп,.

Култура старијег неолита централног Балкана, названа по месту налаза, представља појам у светској археологији. Зато је овде често понављано, да данашњи Старчевци имају право не само да живе на овако значајном месту, већ и да оно треба да буде развојна шанса читавог краја. Старчевачка култура је бренд, који заслужује пажњу јавности. Београд, Србија и окружење су тржиште, кључне су речи стратегије која је водила координатора пројекта, Удружење „Неолитско Старчево”. Тим путем требало је да иде и реализација амбициозног пројекта изградње комплекса, виђеног на 38 хектара оригиналне локације.

Атракција археолошког парка требало би да буде футуристичка управна зграда музеја, стилизована као укопана земуница са затрављеним кровом у градитељском маниру неолитског човека. Целину би чинило и 3.000 квадратних метара конгресног дела, уз бунгаловско насеље и камп за прихват туриста, хелиодром и друге услужне садржаје. Пројекту од регионалног значаја својевремено је врата отворала и Дунавска стратегија, с циљем развој културно-привредних потенцијала Подунавља, а чији је потписник и наша земља. Регија Подунавља одређена је као стратешки интерес Европске уније, па се верује да ће пројекат „Неолитско Старчево” у будућности бити остварен, чиме би налазиште, локалитет, али и читав крај привукли заслужену пажњу и постали вредно одредиште новог облика афирмације културно-историјског наслеђа – археолошког туризма.

У Старчево су људи стигли из Анадолије

Старчевачка култура је неолитска култура млађег каменог доба, од 6200. до 5200, године пре нове ере, када људи први пут напуштају номадски и започињу седалачки начин живота. На територију данашњег Старчева људи долазе из Анадолије, привучени близином Дунава, као риболовци, који припитомљавају стоку и гаје житарице. Налазиште је 1928. године открио професор др Миодраг Грбић из Народног музеја у Београду, а у годинама које у следиле, походили су га и археолози са Харварда. Ревизионо и последње ископавање, рађено је шездесетих година прошлог века, а заштитни радови обављени су пре готово тридесет година, када је локалитет „Старчево – град” проглашен за археолошко налазиште од изузетног значаја и заогрнут земљом.