„Моја јединствена Ковачица” за велики јубилеј

Ковачица – По много чему јединствена варошица Јужног Баната, Ковачица ове године слави 220 година од насељавања Словака, а њени житељи низом програма, са жаром и поносно представљају своје таленте, умеће и креативност. У оквиру традиционалне манифестације „Ковачички октобар”, која се одржава 71. пут, централни културни догађај представља велика изложба најновијих, репрезентативних радова чланова Галерије наивне уметности, институције која је њихов дом безмало седам деценија. Посетиоци ове престижне установе културе видеће дела Катарине Карлечикове, Јана Бачура, Еве Хусарикове, Павела Хајко, Павела Цицке, Зузане Верески, Јана Глозика, Десе Петров Морар, Драга Терзића, Јозефа Хавијара, Штефана Варге, Ане Књазовицове, Јано Жолнаја, Ане Ленхартове, Наде Коренове, Јураја Лавроша, Павела Лавроша, Ане Котвашове, Павела Поволнија Јухаса, Марије Хлаватове, Марине Петрикове и Наташе Књазовицеве.

Почасно место овогодишње поставке припада монументалном платну „Моја јединствена Ковачица”, поклон за велики јубилеј престоници наиве у Србији, од њених а широм света познатих сликара. Колаж особених ликовних рукописа 19 чланова галерије настајао је више од три недеље, а боја и покрет се сливали на платно од својих 15 квадрата, и тако је расла слика која подсећа на више од два века историје, традиције и обичаја словачке националне заједнице на овим просторима.

„Ова изузетна слика, као и остали изложени радови остаће трајно у фонду галерије који из године у годину расте, а тренутно чува више од 800 дела. То је непроцењиво богатство из ког црпимо поставке које сваког месеца мењамо, тако да љубитељи наиве увек имају чему новом да се диве. Велико хвала уметницима и срећан 220. рођендан нашој јединственој Ковачици”, поручује Ана Жолнај Барца, директорка Галерије наивне уметности.

Пресудна за стварање „школе ковачичког наивног сликарства” била је 1952. година, када се овде прослављало век и по од доласка Словака. Самоуки сликари су тада први пут јавности приказали своје радове у оквиру „Ковачичког октобра”, старијег и од две највеће међународне манифестације – Сајма књига и Октобарског ликовног салона у Београду. Три године касније, отвара се и Галерија сељака сликара при Дому културе „3. октобар”, прва у тадашњој Југославији, која је свету подарила нека од најзначајнијих имена у сфери уметности наиве – Зузану Халупову, Мартина Јонаша, Мартина Палушку, Јана Књазовица, Михала Биреша, Јана Сокола...