Понедељак, 28.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИЗ УГЛА ПСИХОЛОГА

Разбијање предрасуда

Неоправдане, нелогичне и дискриминаторске представе о појавама, догађајима и људима тешко се мењају, али је то нужно радити да бисмо и као појединци и као друштво били бољи
(Freepik)

Предрасуде представљају једну врсту ставова, који су логички неосновани, који се упорно одржавају и праћени су јаким, углавном негативним, емотивним набојем, према различитим појавама, догађајима и људима.

Свако од нас би требало да размисли да ли има предрасуде према некоме или нечему и зашто? Да ли је узрок њиховог настанка недостатак информација или је реч о погрешној интерпретацији, чему смо стално изложени у тој мери да имамо, пре свега, негативне предрасуде према мањинским или етничким групама? Јер, предрасуде су стечен феномен, настао учењем по моделу: када родитељи или нама значајни људи испољавају предрасуде, ми их прихватамо. Ипак, не можемо све ставове и уверења с којима се не слажемо проглашавати предрасудама, већ само оне неоправдане, нелогичне и дискриминаторске.

Безразложне генерализације

Једном стечене предрасуде, као и друге ставове, није лако променити. Свако од нас је подложан предрасудама према некој групи људи, и о томе већина не размишља јер су великим делом несвесно убеђени да су ти други људи управо такви каквим их замишљају.

То су безразложне генерализације које опстају упркос аргументима и чињеницама које их оповргавају. Предрасуде су дискриминаторне, јер укидају или смањују права некој групи људи управо зато што припадају тој групи људи. Као и ставови имају вољну компоненту, односно жељу да се учини нека акција против дискриминисаних људи, која укључује позив на насиље и насилне чинове.

Могу се разликовати по природи и настанку. Један део је настао услед усвајања погрешних схватања или конформирања са средином у којој људи живе. Друге су такорећи традиционалистичке, дубоко укорењене у личности, на пример, да један народ или етничка група вреди више него друга. Трећа врста предрасуда је део структуре несигурне личности, која агресивним понашањем покушава да ублажи различите личне проблеме. Најлакше се мења прва, а најтеже трећа врста предрасуда.

Етничке предрасуде које најчешће срећемо jeсу оне које називамо шовинистичким национализмом, а чије порекло се налази у идеологији и систему вредности које неко пропагира. Предрасуде према људима који се разликују по свом начину живота, сексуалном опредељењу и мањинским групама које живе у неком друштву такође су распрострањене у великој мери.

Људи могу испољити тенденцију да на основу предрасуда према некој групи дискриминишу појединце, тако што их искључују из свог друштва, исмевају или чак повређују, што није добро, јер је свака јединка непоновљиво, јединствено људско биће.

Као што се злонамерном пропагандом шире предрасуде, тако се и, једним делом, сузбијају. Истинито информисање, засновано на објективним аргументима и чињеницама којим се едукују грађани, доприноси разбијању предрасуда. У борби против предрасуда важно је да се развија критички начин размишљања које није продукт безрезервног прихватања онога што неко говори и промовише. Тако ће људи формирати своје мишљење и став на основу објективних показатеља и на основу сопствене процене.

Важно је препознати пропагаторе предрасуда, који шире лажне гласине због очувања својих монопола, друштвених позиција, моћи, стицања новца, па и славе. Свако затворено друштво је талац такве скупине, која предрасудама поларизује друштво и држи га у стању напетости, хушкањем једних на друге, како се не би окренули против њих.

И појединац се може затворити у скучен свет информација, праћења сензационалистичких канала на друштвеним мрежама који шире теорије завере и мржњу према неким другим групама људи, а зарад јефтиног профита који се мери бројем прегледа и реклама. Тако изграђене предрасуде се поткрепљују у разговорима с истомишљеницима који виде истоветну црно-белу слику.

Саосећање с другима

Да бисмо разумели људе, требало би да развијамо или подстичемо емпатију, саосећање с другима, да не судимо унапред, да будемо заинтересовани за друге људе и радознали за туђа мишљења на основу којих можемо да формирамо сопствена. Ретки од нас немају, или нису имали, познанике или пријатеље других националности, верских уверења, боје коже или сексуалног опредељења, а с којима смо поделили размишљања и поразговарали. Мултикултуралност је важна за свако друштво, јер доприноси ширењу партнерстава и с другим државама и људима који желе да учине добро, пре него нешто лоше. Отвореност насупрот затворености је оно што појединца, али и друштво гура напред, ка бољем.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoran
Da, ali predrasude koje su mein strim postaju logicne.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.