Велики прасак

Док чекамо разрешење косoвског питања и украјинске кризе, десио се! Сасвим тихо, у сенци „важнијих” догађања – историјски прасак! И то не на граници са Украјином... Нити онај од којег смо се највише прибојавали. Десио се велики прасак у свемиру! Да ли смо ми, мали људи, загледани у наше мале-велике проблеме, често минорне, оптерећени завишћу, ниским побудама, заправо схватили да смо спасени? И да ћемо захваљујући Насиној летелици „Дарт”, која се једне касносептембарске ноћи, баш ту на Крстовдан (како симболично), сударила директно са астероидом променивши му пут, још неко време водити наше „важније” бриге под овом капом небеском. Права мисија спасавања Земље од катаклизме успешно је окончана. Телевизије су о овом догађају века веома мало извештале, загледане ваљда у „тајни” споразум Лаврова и Селаковића, у мобилизацију руског становништва, у геј параду, у одбрану „породичних” вредности, у долазак нам браће Руса... А, заправо, права животна драма дешава се негде горе... високо изнад наших малих, гелом зализаних, глава. Било би крајње време да је подигнемо високо, да нам поглед не досеже само до прстију ножног палца и да се, бар једном у току живота, запитамо – где смо? И колико смо крхки и нејаки... И да није решење набијати главу испод земље, као нојеви... Већ да се запитамо о нашој суштинској егзистенцији, опстанку, животу који, као у каквом научнофантастичном филму, може нестати у секунди! Тада више неће бити важно ко је јачи, Америка или Русија... Или небески камен, тежак неколико тона, који тихо и без медијске пажње лети ка Земљи, вероватно у жељи да човечанству покаже ко је најјачи и да је све друго неважно у односу на опстанак планете. Штета што домаћи програми нису овом догађају посветили више пажње. Цео свет је пратио нову еру човечанства. Оне мале кораке за човека, а велике за човечанство. У ноћи између понедељка и уторка човек је први пут покушао да скрене пут једног небеског тела које би могло да угрози планету. А да то нико није приметио! Ниједан уредник? Да ли је могуће да је све друго било забавније, „Игра судбине”? Овога пута смо имали филм „Армагедон” уживо. Научници су бранили животе свих нас, без обзира на то које смо вероисповести, да ли навијамо за Украјину или Русију, Израел или Палестину, Северну или Јужну Кореју, Србе или Хрвате, Звезду или Партизан... Ово је била мисија која превазилази све... Да ли је ико тога био свестан? Да јесте, мање бисмо ових дана слушали „бајања” квазиметеоролога, слушали хорор приче о кретању потенцијалних сексуалних предатора, о новим тоалетама лажног џет-сета који се, од беса и ситости, никада не загледа изнад својих натапираних глава... Да знамо кроз какву борбу пролазимо не би нам највећа брига била где ће се емитовати „Звезде Гранда”, ко се опустио на чијој свадби, ко запевао, ко брчкао у мору, и ко има новог дечка...

Српски фудбалери су „разбили” Швеђане... Јупи! Зека Милионер се вратио у врућу столицу! Браво! У студио су опет ушетали Верица Бадић и Оља Бећковић, Иван Ивановић и Зоран Кесић, Кристина Раденковић и Драгана Косјерина... Остадосмо без даха... Председник нам спрема важан говор. С нестрпљењем ишчекујемо. Померићемо све обавезе... кување ручка, вођење деце на тренинге фудбала, тениса, часове математике и клавира ... Људи ће се и даље убијати, отимати територије, новац, имовину, прекрајати државне границе. Ништа нећемо бити паметнији ни у 21. веку када нас аватари замењују у многим пословима...  Али нам душа и даље иште површно и приземно. Можда нам баш треба један мало јачи астероид да нас продрма... Да остави један велики кратер... На плодном земљишту, на рекама, на крововима наших домова, у души.. Да бисмо се освестили, утишали, загледали у ближње и почели да живимо живот, онај прави. Без мржње, злобе и с реалним циљевима.