Стиже и „Смедеревска песничка јесен”

Смедерево – Од 11. до 13. октобра Смедерево ће бити у знаку 53. Међународног фестивала „Смедеревска песничка јесен”. Најпре ће у тамошњој Народној библиотеци бити отворен 22. Сајам поезије који је практично изложба песничких књига објављених на српском језику између два фестивала. Уједно ово ће бити и кратак осврт на јубилеје – стогодишњице од рођења Васка Попе и Душка Радовића и 220 година од рођења Виктора Игоа, најавио је Миљан Губернић, директор фестивала.

 Потом ће у Центру за културу бити приређен програм „Певам Смедерево” о завичајној песничкој баштини. Том приликом биће представљен и лауреат повеље, коју додељује локални лист „Наш глас”, а ове године припала је професорки Татјани Лазаревић Милошевић, затим ће публици бити представљен и овогодишњи добитник „Смедеревског Орфеја” Марко Стојиљковић за песму „Ко си ти”, као и поезија пет најуспешнијих аутора на конкурсу за награду „Томислав Стевановић”, о чијем победнику ће одлучити публика. За други дан фестивала, 12. октобар, најављен је програм „Светлост речи – дружење песника са смедеревским средњошколцима”, док ће потом у библиотеци бити одржано међународно поетско читање под називом „Окулар”. У Центру за културу увече је на репертоару програм „Песнички меридијани Смедерева”, у оквиру кога ће бити приређено подсећање на Љиљану Гајић, прошлогодишњу добитницу награде „Златна струна” чија књига ће, према речима Губеринића, ове године бити објављена на српском и енглеском, а биће представљена и овогодишња едиција „Меридијани”. Исте вечери планирано је уручење повеље „Златко Красни” за превођење поезије, а овогодишња добитница је Бисерка Рајчић која преводи са пољског и чешког језика. Такође ће бити представљена едиција и проглашен добитник награде за најбољи рукопис необјављених песама „Златна струна”, једна од најстаријих на фестивалу „Смедеревска песничка јесен”. Овогодишњи лауреат те награде је песник Боривоје Везмар који је до сада објавио четири збирке песама, а ова награђена биће објављена наредне године у издању смедеревског фестивала.

 У четвртак, 13. октобра, фестивал се наставља „Златним кључићем”, програмом за децу и дечје песнике. Биће представљени ученици – добитници награде „Златно словце”, као и овогодишњи лауреат награде „ Златни кључић Смедерева”, песник Дејан Алексић. У библиотеци ће потом бити приређен програм „Годови и верси”, где ће се представити млади аутори, од којих двоје завичајних. У Галерији Центра за културу је отварање изложбе фотографија „Саградили смо град” инспирисана песмом „Смедерево” Ивана В. Лалића.

Ово је још једна новина фестивала, да једна песма посвећена Смедереву буде инспирација да се направи изложба фотографија, а овог пута је Смедеревац Жељко Ђурић у фотографије преточио Лалићеву песму. Свака описује по неки стих песме, на један необичан начин ту песму ћемо доживети и визуелно, рекао је Јовица Тишма, један од уредника програма фестивала, и најавио да ће се убудуће расписивати конкурс за тај програмски сегмент, а најавио је и сарадњу са „Фестивалом младих песника” у Зајечару и другим песничким манифестацијама.

У завршници овогодишње „Смедеревске песничке јесени” биће уручена главна награда „Златни кључ Смедерева”, ганском песнику Кофију Ањидоху, а исте вечери биће уручене и остале награде овогодишњим лауреатима.

 О добитнику „Златног кључа”

Кофи Ањидохо (Вета, Гана, 1947) припада новијој струји ганске књижевности. Утицајан и плодан писац, критичар, есејиста, уредник, управник позоришта, културни активиста, директор школе за уметности перформанса, универзитетски професор књижевности, Ањидохо је ипак најпознатији као песник. Докторирао је на Универзитету у Тексасу, Остин, САД. Добитник је почасног доктората у Глазгову, Велика Британија. Члан је многих удружења за проучавање афричке уметности и добитник високих међународних награда и признања.

У његовој поезији открива се чудесна телесност и живост за којом понекад чезне модерна европска уметност. Чулно и вечно у једној слици живота, у моменту појединачности и тренутку вечности, спајају се у песничкој речи Ањидоха, остављајући читаоцу многоструке путеве за тумачење и учествовање у игри речи и стварању традиције метаморфозом трагова познатог искуства, написао је у образложењу жири у саставу: проф. др Милена Владић Јованов, проф. др Бошко Сувајџић и мр Татјана Лазаревић Милошевић.