Све дужи списак ЛДП-ових услова

Ни осам дана до истицања законског рока за избор градоначелника Београда, још нема назнака да ће главни град добити првог човека у термину који закон предвиђа, тачније још се не зна ни када ће бити одржана седница Скупштине града на којој би одборници требало да одлучују о томе, као ни да ли уопште постоји већина чијим би гласовима на чело Београда дошао Драган Ђилас, председник Градског одбора Демократске странке.

Председник Скупштине Београда Бранислав Белић изјавио је јуче да ће седницу скупштине заказати када буде постигнута сагласност о формирању нове градске власти додајући да није добио информацију да је постигнут договор листе За европски Београд и социјалиста о принципима рада градске власти, како је то пре два дана саопштио ДС.

А сагласност на договор о формирању власти у Београду треба да стигне и из Либерално-демократске партије, без чијих одборника ДС и СПС немају већину, али те сагласности засад нема. Те сагласности, међутим, још нема, а из ЛДП-а поручују да не беже ни од нових избора. Да би дефинитивно приволели ЛДП уз себе, демократе ће, изгледа морати да пристану на нове уступке ЛДП-у. Након што су прихватили принцип ЛДП-а о департизацији управе, према којем би половина директора у јавним предузећима дошла из нестраначких редова, демократе се сада суочавају и са захтевом ЛДП-а да њихови кадрови преузму и градске секретаријате за урбанизам и дечју и социјалну заштиту.

Тај захтев се, као незванична информација, тек пре два дана појавио у јавности и до сада није фигурирао на листи услова ЛДП-а које би било неопходно испунити како би они подржали власт демократа и социјалиста у Београду, већ су представници ЛДП-а, напротив углавном истицали да њих не занима директно учешће у власти.

Један од високих функционера ЛДП-а, који је желео да остане анониман јуче је, међутим, за „Политику” рекао да то што се за овај услов тек сад сазнало не значи да је нов.

Званичну потврду да ЛДП подршку ДС-у и СПС-у сада условљава и овим кадровским решењима покушали смо јуче да добијемо и од Дејана Ранђића, председника Градског одбора ЛДП-а, који би у име ове странке требало да преговара са представницима других странака, али је он био на састанку и није могао да даје изјаве.

У врху ове партије нам је само незванично потврђено да се разговори на нивоу Београда воде, али нису желели да нам открију детаље тих контаката ни резултате преговора. Из ЛДП-а су, иначе, раније поручивали да ће један од њихових услова за подршку власти ДС-а и СПС-а у Београду бити и смена генералног директора РТС-а Александра Тијанића.

Како сазнајемо, последњи познати захтеви ЛДП-а у ДС-у нису наишли на одобравање, а према писању медија из ове странке чак отворено поручују ЛДП-у да ја највише на шта може да рачуна место помоћника секретара за урбанизам. Питање је, наравно, докле ће демократе стварно бити спремне да иду са уступцима, а без ризика да изазову незадовољство међу сопственим члановима и функционерима.

Из СПС-а, наиме, поручују да нестраначки кадрови који би по предлогу ЛДП-а дошли на директорска места, могу да рачунају само на она предузећа која би иначе припала ДС-у и Г17 плус, али не и на она којима би, према још увек непотврђеном договору требало да руководе социјалисти.

Сасвим је извесно да се таква идеја не би допала члановима и функционерима ДС и Г17 плус који су рачунали да ће удео њихових странака у руководећим структурама јавних предузећа бити сразмеран снагама ових партија у локалној владајућој коалицији.

Наравно, питање је у колико су у ЛДП-у спремни да инсистирају на испуњавању свих својих услова или ће само до последњег тренутка држави у неизвесности демократе, што у великој мери зависи и од њихове процене да би на поновљеним изборима могли освојити више одборничких места.

Градоначелник Београда и чланови Градског већа морају да буду изабрани најкасније 21. августа, до поноћи, када истиче рок предвиђен Законом о локалној самоуправи или престоници следе привремена управа и поновни избори.

По закону, градоначелник и Градско веће морају бити изабрани у року од месец дана од дана конституисања градског парламента, што је учињено 21. јула избором председника и секретара Скупштине града Београда.

Закон о локалној самоуправи предвиђа да, уколико градоначелник и Градско веће не буду изабрани у задатом року, Влада Србије уводи привремену управу, на предлог Министарства за државну управу и локалну самоуправу.

Влада доноси посебно решење о именовању председника и чланова привременог органа, водећи рачуна о политичком и националном саставу распуштене скупштине јединице локалне самоуправе.

Одлуку о расписивању нових локалних избора у јединици локалне самоуправе под привременом управом доноси председник Скупштине Србије, и то је дужан да учини у року од месец дана од датума када је требало конституисати локалну скупштину. По Закону о локалним изборима они морају бити одржани у року не краћем од 45 дана и не дужем од 90 дана од тренутка расписивања.

-----------------------------------------------------------

Скупштина Београда

Скупштина града има 110 одборника. Листа За европски Београд има 45 одборничких места, Српска радикална странка 40, а коалиција Демократска странка Србије –Нова Србија 12, Либерално-демократска партија има седам мандата, а коалиција Социјалистичка партија Србије – Партија уједињених пензионера Србије (СПС–ПУПС) шест мандата.

-----------------------------------------------------------

Привремено веће само за редовне послове

У случају нових избора у Београду и увођења привремених мера, из буџета града биће финансирани само редовни послови, док ће реализација већих пројеката сачекати избор нових градских челника.

Доскорашњи вршилац дужности градоначелника Зоран Алимпић рекао је јуче агенцији Бета да увођење привремених мера ни на који начин не би требало да угрози редовна улагања и програме у граду.

Градска каса се, навео је Алимпић, нормално пуни и празни у складу са буџетом усвојеним прошле године и до краја ове године неће бити проблема. „Службе, стручњаци нормално раде на припреми предлога буџета за идућу годину и он ће бити спреман за новог градоначелника и нову скупштину ко год то буде”, навео је Алимпић.

Према његовим речима, већ постоји костур буџета за идућу годину, а тај предлог може да усвоји и привремено веће, или градска скупштина, у зависности од тога шта одборници одлуче – којим ће путем да крену.

Алимпић је навео да би привремено веће, које би у случају нових избора именовала влада, обављало само редовне, неодложне и привремене послове.

М. Р. П.