Кампања УЛУС-а за достојанствен рад у култури

Удружење ликовних уметника Србије почело је кампању са кровним називом „За достојанствен рад у култури”, који покреће заједно са колегиницама и колегама из НКСС-а и уз подршку других репрезентативних организација. Идеја је да се током трајања кампање нагласи неколико кључних проблема који се тичу побољшања услова рада у сектору културе.

Како је саопштено из УЛУС-а, кампања „За достојанствен рад у култури” представља заједничку борбу културних радница и радника, уметница и уметника за системско унапређење услова рада у сектору културе, за обезбеђивање достојанствених зарада, могућности за стручан и аутономни рад, али и за континуирано повећање буџета за културу које мора бити развојно усмерено ка потребама самих културних произвођача али и друштва у целини.

Кампања је иницирана са захтевом за хитно објављивање резултата конкурса за 2022, који нису објављени, као и хитно спровођење јавних конкурса до почетка године, због чега је УЛУС позвао надлежно Министарство за културу и информисање на одговорност.

„Оваквим неодговорним поступањем надлежног министарства, којим се крши законом прописани рок за објаву резултата, угрожава се и блокира рад великог броја уметница и уметника, уметничких организација и културних радница и радника, и доводи се у питање реализација већег броја програма, међу којима је и низ програма у области међународне сарадње, гостовања наших уметника и уметничких програма у иностранству и серија других уметничких активности планираних у 2022. години”, каже се тим поводом у саопштењу УЛУС-а, где се додаје и следеће:

„Министарство културе, покрајинске и локалне самоуправе, спроводе изразито лошу праксу планирања подршке културно-уметничке продукције и програма, што резултира расписивањем конкурса за пројекте у години када се очекује њихова реализација; објавом резултата на почетку летње паузе, а често и касније (нпр. резултати конкурса за откуп уметничких дела касне више од три месеца); реализацијом пројеката и програма без финансија или кроз улагање сопствених средстава уметника и организација, без гаранције да ће им то бити рефундирано; спровођењем великог броја културног и уметничког програма на самом крају године, када нема довољно времена за квалитетну и одрживу реализацију; дугорочно, таква пракса доприноси лошем планирању, прекаризацији рада и отежаном развоју читавог поља културе и уметности.”