Нафтно-гасни везани послови

Вест о отказивању посетеруског министра за ванредне ситуације Сергеја Шојгуа (копредседника руско-српског мешовитог комитета), најава Министарства економије о наруџбинипроцене вредности НИС-аи одлукапредседнице Скупштине Србије о одлагању рада парламента до почетка септембра – три су информације о три аспекта једне те исте теме: ратификацијаСпоразума са Руском Федерацијом о сарадњи у области нафтне и гасне привреде. Суштина проблема је, међутим, сложенија одпојединачних анализанабројаних догађаја. Ратификација поменутог споразума за владу и Скупштину Србије је тест који далеко превазилази значај конкретног питања.

Навикли смо да је држава нека врста „свете краве”, заштићена од сваког ризика (губитка). То како је уговорила посао и како се понашала током саме реализациједо скоро је било сасвим небитно, јер се искључивала свака могућност лошег пословног резултата. Држава је примењивала читав опус драконских мера, којима је минусе накнадно и насилно преправљала у плусеве. У савременим условима пословања она није нестала као уговорна страна у бизнису (како то неки покушавају да представе), али је изгубила статус заштићеног партнера, углавномоправдаваног вишим интересима.

Сваки бизнис треба посматрати и кроз околности у којима се конкретан посао уговара илиреализује. Бар смо ми, на овим просторима, имали прилике да се у то уверимо. Нагледали смо се државних уговора (послова) са профитима знатно мањим од оптимално могућих зарад очувања социјалног мира иопстанка на власти актуелног режима. Насупрот оваквим побудаманеотуђиво јеправо партнера државе (домаћег или страног) дасваки посао уговори под, за њега, најбољим условима. Нормално је да он жели да искористи слабости државе и претвори их у што већи удео у укупном профиту, примењујући све дозвољене и недозвољене методе (пловећи и на таласима крупне корупције).

Конкретни нафтно-гасни споразум је једна врста везаног посла. У принципу, везани послови спадају у високоризичне, јер се код њих пословна математика веома компликује. У рачун се уводи и вредност синергије (може имати и негативан предзнак!), створене истовременим заједничким дејством појединачних послова – приватизацијом (НИС-а), изградњом и експлоатацијом гасовода (Јужни ток) и изградњом и експлоатацијом подземног складишта гаса (Банатски Двор). Прост збир позитивних ефеката овде није адекватно мерило исплативости посла.

Накнадна памет (шта би било кад би било) не сме да егзистира у пословним односима наше државе ни према грађанима, ни према компанијама, ни према другим државама. Морамо ставити тачку на период „континуираног дисконтинуитета”. То за собом повлачи и много већу личну одговорност државних чиновника који учествују у креирању послова. Споразум потписан у Кремљу у присуству највиших званичника обеју држава обавезује. Руска страна је, с правом, узнемирена гласинама о могућој ревизији и инсистира на поштовању договореног. Одлагање посете руског копредседника мешовитог комитета можда је условљеноњеговим обавезама на основном послу (ванредна ситуација), а можда и није (у Београд је могао да дође и његов заменик) – у сваком случају добијено је додатно време за завршавање обавеза преузетих са наше стране.

Какве све додатне радње можемо да предузимамо и да ли је процена вредности НИС-а једна од њих?Потписани нафтно-гасни споразум је неуобичајено уопштен документ. Између осталог, у њему није фиксиран удео у оснивачком капиталу (руски учесник – најмање 51 одсто) нити је дефинисано ко ће и на који начин одредити моменат достизања исплативости пројекта (до када гарантујемо непроменљивост постојећих законских услова пословања и остављамо отвореном чак и могућност ослобађања од плаћања ПДВ-а, што, суштински, представља износ нашег додатног учешћа у заједничком послу).Колико нам је познато, документацијана основу које је рађена наша рачуница оправданости (исплативости) посла не садржи наменску процену продајне вредности НИС-а. Постоји процена вредности имовине НИС-а, али не и количине новца која би се могла добити тендерском продајом Нафтне индустрије. Зашто би тај податак друга уговорна страна оспоравала? А он је неопходан (уз још много тога) да бисмо успешно привели крају поступак комплетног уговарања.

Договорене и потписане одредбе споразума не могу се мењати. Евентуалне усмено договорене клаузуле и евентуални тајни анекси не обавезују ову владу Србије. Пред њом, и њеним експертским тимом је велики изазов. Циљ је завршити посао, али на најбољи могући начин по нашу страну. Такав захтев није никаква јерес, већ обавеза идентична оној коју има и друга преговарачка страна.

консултант за пословне ризике и кризе