Интерес "црта" гасовод

Србија ће добити паралелни правац снабдевања гасом само ако се руском "Гаспрому" буде исплатило да изгради гасовод "Јужни поток", којим би се снабдевао јужни део Европске уније. Ако се зна да је годишња потрошња гаса у Србији свега 2,4 милијарде кубика, у Хрватској око три милијарде, и да смо по потрошњи овог енергента за "Гаспром" кап у мору, могло би се закључити да се Србија баш и неће огрејати гасом из будућег паралелног правца.
Једино због чега би "Гаспром" могао да се предомисли, и ипак положи цеви преко Србије, јесте могућност да добије и подземно складиште гаса "Банатски Двор" капацитета око 800 милиона кубика. У његовом окружењу се, наиме, налазе још четири испражњена лежишта гаса, а њиховим повезивањем са "Банатским Двором" добило би се подземно складиште гаса од европског значаја.

Реч је о испражњеним лежиштима у Житишту капацитета 400 милиона кубика, као и пољима Бегејци један, два и три, у која се може утиснути од 180 до 350 милиона кубних метара гаса. Док лежиште "Тилва" за које је својевремено московски институт радио анализе, као и "Итебеј", "Међа три" и "Мокрин", могу бити посебна складишта гаса, чиме би се у потпуности покриле потребе за снабдевањем овим еколошким енергентом.

Градњом "Јужног потока", Русија би гасом снабдевала Италију, делове Француске и Аустрије. Сада "Гаспром" има потписан споразум са италијанским "Енијем" да довуче цев до бугарске обале Црног мора, као и Меморандум о разумевању са Србијом који није обавезујући, иако се приликом потписивања децембра прошле године тврдило да јесте и да је ствар око градње готова.

Гасовод може ићи преко Бугарске, Србије, Хрватске, или Мађарске, ка Аустрији, или преко Румуније и Мађарске ка Аустрији. Уколико буде прелазио Румунију, морао би да иде преко Карпата, што би у великој мери повећало трошкове градње, док би се преласком преко Србије уштедело, јер би цеви ишле кроз долину река до Војводине.

Међутим, ако се уз све ово ипак зна да је годишња потрошња гаса у Мађарској око 12 милијарди кубика, дакле скоро шест пута већа него у Србији, Аустрији око девет милијарди, Бугарској шест, Румунији чак 17,2 милијарди кубика, "Гаспром" нема много о чему да размишља. Рачуница је јасна. При том се правцем Бугарска-Румунија-Мађарска-Аустрија излази на сабирну станицу, где стижу највеће количине гаса, а одакле полази и пет других гасовода.

Истовремено је Бугарска једна од највећих транзитних земаља за гас за Турску, Македонију и Грчку, преко које годишње пређе око 15,5 милијарди кубика овог енергента.

Да би се Србија ускоро нашла на мапи приоритета и великих енергетских играча попут "Гаспрома", неопходно је да се прошири мрежа гасовода и знатније повећа потрошња овог горива. Енергетском стратегијом је предвиђено да до 2015. године у Србији буде гасификовано око 400.000 домаћинстава, данас их је тек 150.000. Истовремено је планирано да се до 2010. године у Србији повећа потрошња гаса за око 30 процената.