Гостовања по телевизијама постају бесмислена

Од момента када су медији отишли у приватне руке, односно када су престали да постоје медији које финансирају грађани, изузимајући РТС као јавни сервис, створила се и могућност избора сваком јавном функционеру и уопште политичару да изабере где жели и још више где не жели да гостује. Дакле, РТС је једини медиј коме немамо право да одбијемо позив, јер РТС плаћају грађани, који између осталог излазе на изборе и бирају нас народне посланике и председника државе. Све остале медије имамо право да одбијемо уколико сматрамо да нам појављивање на том медију не доноси ништа корисно. То вам се зове тржиште и моје је неотуђиво право да изаберем где ми прија да гостујем и којој публици желим да се обратим. Имам право чак и да покажем отворене симпатије према неком медију, као што имам право да отворено искажем и гађење према неком другом медију.

Да будем крајње искрен, гостовања по телевизијама све више постају бесмислена. Људи данас све мање укључују телевизор, посебно млађе генерације. Информисаност се пребацује на мобилне телефоне, друштвене мреже, „Јутјуб”, тако да телевизија постаје све мање битна. Лично, што због жеље да се у потпуности посветим адвокатури и да што мање будем присутан у политичком животу (не мислим да напуштам политику, али свешћу је на меру која мени прија), донео сам одлуку да се све ређе појављујем на малим екранима. Посебно у политичким емисијама, јер су постале досадне и стерилне. Небитно да ли се ради о медијима наклоњеним властима или опозицији, једноставно завладало је засићење од тренутног садржаја. Мада, као неко ко уопште не гледа телевизију, изузимајући спортске догађаје, већ поменуте емисије гледам искључиво ако ми неко пошаље линк са „Јутјуба”, можда и нисам толико компетентан. Међутим, оно што уз челично стрпљење одгледам на „Јутјубу” делује ми ужасавајуће. Глупо, неинвентивно, и пре свега ултранавијачки за неку од страна. Отуда су подкасти, јутјуб канали, вајбер и телеграм канали постали далеко практичнији, а за многе јавне личности, посебно политичаре, далеко прихватљивији за обраћање, него телевизије. Опет, пишем у првом лицу, моја делатност убудуће углавном ће се базирати на тим платформама.

Вратимо се на право избора где ће неки политичар гостовати. Рецимо, неретко се према владајућој странци усмеравају жаоке како брани својим функционерима да гостују на Н1 или Нова С. Све и да је тако, а под пуном одговорношћу тврдим да није, и то ћу појаснити, право је те странке да заузме такав однос према тим медијима. Као што ти медији, иначе у приватном власништву особе која је на волшебан начин дошла до капитала и која је ваљда умислила да ће јој ти медији и кабловски дистрибутер бити главно оружје против власти, 24 часа седам дана у недељи воде најогавнију кампању против власти, што је њихово право, једнако тако највећа владајућа странка има у том случају право да заузме одбојност према том медију и да му ускрати гостовања њених функционера у емисијама тог медија.

Стратешки, то је за ту странку одличан потез. Не излаже своје функционере јавном линчу и додатно апсолутно умањује гледаност поменутим телевизијама, јер присталице највеће политичке групације у земљи сигурно неће гледати те телевизије. Да ли је то добро за демократију? Свакако да није, али ако су се већ те телевизије због политике њиховог власника одлучиле за ту врсту непријатељства, онда и сама Српска напредна странка има право да узврати, јер тај медиј више није никакав информативни сервис користан за грађане, већ оружје једног тајкуна у политичкој борби против владајуће странке. Ипак, забрана да се гостује у тим медијима не постоји и никада није постојала. Оно што постоји и што нема потребе да се скрива је ужасно гађење које сви у СНС-у, од обичног члана до високо рангираног функционера, имају према тим медијима и једноставно тамо не желе да се појављују. За то су криви баш ти медији, јер су својом екстремном уређивачком политиком довели до ситуације да свако од нас има право да изабере да се тамо не појављује. Уједно су изабрали и да немају никакву гледаност. Свакако, то није добро, јер без обзира што екстремна мањина искључиво гледа те медије и што у себи гаји застрашујућу нетрпељивост према Вучићу и целом СНС-у, неретко и ирационалну, дужност нас као припадника владајуће странке је и да се њима обратимо. Отуда, било би паметно да на тим медијима макар мало промене приступ, јер сваки разговор је бољи него било какви зидови да се праве.

Народни посланик