Четвртак, 02.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Претходник данашњег е-читача настао пре 100 година

(Twitter/openculture)

Понуда е-читача геџета који омогућавају да са собом носите комплетне библиотеке и читате књиге с екрана, данас је веома велика, а мало је произвођача који се нису у то упустили. Први такав уређај, Сонy Либрие, појавио се 2004. године и данас делује поприлично застарео. Али шта се онда може рећи за први „уређај за читање”, који се појавио још давне 1922.године?

Пре тачно 100 година, на страницама часописа први пут је поменут такозвани Фисков уређај за читање. Није то, наравно, било исто што представљају данашње дигиталне направе за читање, али основни концепт је исти: како смањити димензије писаних материјала тако да се могу носити свуда са собом а да не заузимају превише простора, и онда да још могу и да се чутају.

Проналазак је дело морнаричког официра и проналазача Бредлија Алена Фиска, који је од 1920. до 1935. америчком одељењу за патенте поднео најмање 11 верзија свог уређаја. Фиск је проналазак представљао као истинску револуцију издавачке индустрије. Сматрао је да би се тиме књиге и друге публикације могле производити знатно јефтиније од уобичајене цене, јер би се трошило мање материјала, а и транспорт би био једноставнији. Имао је и алтруистичких мотива, сматрао је да ће писана реч постати знатно доступнија широким слојевима, без обзира на њихове приходе. Кад се те идеје ставе у контекст начина на који се данас дистрибуирају књиге, часописи и информације, Фиск је заправо био доста близу у прогнозирању будућности.

Временом је Фиск унапређивао свој изум, посебно због тога што се у то време појавио микрофилм који је убрзано ушао у масовну употребу, од пословног архивирања, па до тога да је Кодак већ 1935. нудио Њујорк тајмсу на 35-милиметарском микрофилму. Али, идеја о масовној минијатуризацији књига никад није доживела пропорције које је Фиск предвиђао и прижељкивао, бар не до времена дигитализације.

Бредли Ален Фиск је рођен 1854. године и имао је блиставу каријеру у америчкој ратној морнарици, догуравши до чина контра адмирала. Али, није био само официр, него и веома продуктиван иноватор. Из његове главе и с његовог уређаја за цртање стигла су бројна унапређења ратне технологије. Смислио је телескопске нишане за бродске топове, електричне даљиномере, топовске куле с моторним погоном, па и систем за радијско праћење испаљених торпеда. Списак је заиста импресиван. Кад је отишао у пензију 1916., годину пре уласка Америке у Први светски рат, страст за иновацијама није га напустила. А један од резултата је и „уређај за читање”.

Реч је о металној направици која се лако држи у руци, а на себи има лупу за једно око, као и покривалицу за друго. Користећи фотогравирање на бакарне плоче, Фиск је смањивао одштампани текст на картице дуге 15 центиметара и широке пет центиметара, скоро нечитљиве људском оку. Ту картицу би корисник убацио у уређај, и читао кроз повећало померањем текста на картицама. Био је то једноставан, али прилично елегантан начин за компресовање било ког текста.

Кад је представљао свој проналазак новинарима, Фиск им је донео први том путописа Марка Твејна „Наивчине на путовању”, чијих је 93 хиљаде речи стало на 13 картица, пише Тпортал. Фиск је сопственим рукама направио неколико прототипа свог уређаја који су данас експонати у музејима. Нажалост, до производње никада није дошло, без обзира на пажњу коју је Фиск изазвао у медијима свога времена. Очигледно, својим идејама био је испред доба у којем је живео.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.