Претходник данашњег е-читача настао пре 100 година

Понуда е-читача геџета који омогућавају да са собом носите комплетне библиотеке и читате књиге с екрана, данас је веома велика, а мало је произвођача који се нису у то упустили. Први такав уређај, Сонy Либрие, појавио се 2004. године и данас делује поприлично застарео. Али шта се онда може рећи за први „уређај за читање”, који се појавио још давне 1922.године?

Пре тачно 100 година, на страницама часописа први пут је поменут такозвани Фисков уређај за читање. Није то, наравно, било исто што представљају данашње дигиталне направе за читање, али основни концепт је исти: како смањити димензије писаних материјала тако да се могу носити свуда са собом а да не заузимају превише простора, и онда да још могу и да се чутају.

Проналазак је дело морнаричког официра и проналазача Бредлија Алена Фиска, који је од 1920. до 1935. америчком одељењу за патенте поднео најмање 11 верзија свог уређаја. Фиск је проналазак представљао као истинску револуцију издавачке индустрије. Сматрао је да би се тиме књиге и друге публикације могле производити знатно јефтиније од уобичајене цене, јер би се трошило мање материјала, а и транспорт би био једноставнији. Имао је и алтруистичких мотива, сматрао је да ће писана реч постати знатно доступнија широким слојевима, без обзира на њихове приходе. Кад се те идеје ставе у контекст начина на који се данас дистрибуирају књиге, часописи и информације, Фиск је заправо био доста близу у прогнозирању будућности.

Временом је Фиск унапређивао свој изум, посебно због тога што се у то време појавио микрофилм који је убрзано ушао у масовну употребу, од пословног архивирања, па до тога да је Кодак већ 1935. нудио Њујорк тајмсу на 35-милиметарском микрофилму. Али, идеја о масовној минијатуризацији књига никад није доживела пропорције које је Фиск предвиђао и прижељкивао, бар не до времена дигитализације.

Бредли Ален Фиск је рођен 1854. године и имао је блиставу каријеру у америчкој ратној морнарици, догуравши до чина контра адмирала. Али, није био само официр, него и веома продуктиван иноватор. Из његове главе и с његовог уређаја за цртање стигла су бројна унапређења ратне технологије. Смислио је телескопске нишане за бродске топове, електричне даљиномере, топовске куле с моторним погоном, па и систем за радијско праћење испаљених торпеда. Списак је заиста импресиван. Кад је отишао у пензију 1916., годину пре уласка Америке у Први светски рат, страст за иновацијама није га напустила. А један од резултата је и „уређај за читање”.

Реч је о металној направици која се лако држи у руци, а на себи има лупу за једно око, као и покривалицу за друго. Користећи фотогравирање на бакарне плоче, Фиск је смањивао одштампани текст на картице дуге 15 центиметара и широке пет центиметара, скоро нечитљиве људском оку. Ту картицу би корисник убацио у уређај, и читао кроз повећало померањем текста на картицама. Био је то једноставан, али прилично елегантан начин за компресовање било ког текста.

Кад је представљао свој проналазак новинарима, Фиск им је донео први том путописа Марка Твејна „Наивчине на путовању”, чијих је 93 хиљаде речи стало на 13 картица, пише Тпортал. Фиск је сопственим рукама направио неколико прототипа свог уређаја који су данас експонати у музејима. Нажалост, до производње никада није дошло, без обзира на пажњу коју је Фиск изазвао у медијима свога времена. Очигледно, својим идејама био је испред доба у којем је живео.

The Fiske Reading Machine: The 1920s Precursor to the Kindle https://t.co/HZH9j7TrJN pic.twitter.com/9EclyVEtQL

— Open Culture (@openculture) November 9, 2022