Језик као главни лик романа

Хан Шаогунг, један од најпознатијих савремених кинеских књижевника, говорио је 14. новембра 2022. године о свом роману „Речник места Маћао” преко видео-линка у Клубу читалаца кинеске књижевности – Србија. Ово је трећи сусрет са читаоцима који организују „Геопоетика” и највећи кинески издавач „Кинеске публикације” под покровитељством Удружења кинеских књижевника НР Кине у циљу бољег разумевања стваралаштва кинеских аутора.

Представљајући Хан Шаогунга као добитника више кинеских и међународних књижевних награда, професорка Филолошког факултета Мирјана Павловић је истакла да је роман „Речник места Маћао” (у издању „Геопоетике”) смео и успешан књижевни експеримент са формом речника. „Писац користи довитљиве, често духовите језичке игре помоћу којих живописно представља менталитет Кинеза и отпор обичног човека за време Културне револуције, када се живот сводио на пуку борбу за опстанак”, закључила је Павловићева.

Хан Шаогунг је надахнуће за свој роман добио још давних седамдесетих година прошлог века када је по завршетку средње школе послат да живи и ради у селу на северу провинције Хунан, где се суочио са потешкоћама да разуме локални дијалекат.

„Тада сам схватио да је језик поникао из живота и да се с временом обликује у складу с људским искуством. Речи у том смислу представљају врата, неку врсту улаза који нас води у један скривени свет и историју, а ми понекад, попут детектива, покушавамо да откријемо причу која се крије иза одређене речи. Стога сам пожелео да напишем роман у ком ће језик бити један од ликова. Хтео сам да опишем како речи настају и расту, како се мењају, како су се венчале и како су умрле”, истакао је кинески писац.

Говорећи о речничкој структури свог романа, Хан Шаогунг је истакао да су га на писање у тој форми подстакла филозофска размишљања о језику у Европи шездесетих година прошлог века, као и богат жанровски преплет у традиционалној кинеској књижевности.

„Оног тренутка када сам одлучио да тако напишем свој роман, осетио сам велику слободу, јер сам на тај начин одбацио стеге форме класичног романа који има своја посебна правила и захтева одређени степен драматизације заплета”, рекао је Хан Шаогунг. Кинески писац је, међутим, испричао и анегдоту о томе како је у време када је роман 1996. године први пут објављен у Кини, у неким књижарама стављен на полице предвиђене за речнике и језичке приручнике.

Захваливши се Хан Шаогунгу на предавању, главни уредник „Геопоетике” Владислав Бајац је објаснио да је имао два разлога за објављивање ове сјајне књиге. Као издавач, одмах је схватио да је такво истраживање језика врста експеримента која је садржана у самој структури романа, док је као писац био привучен даоистичким и будистичким филозофским, књижевним и језичким наслеђем учитаним у ткиво књиге. Бајац је истакао да ће „овај роман живети у будућности јер показује да је језик живо биће које ће мењати свој живот захваљујући Хан Шаогунгу и његовим читаоцима”.

Зоран Скробановић, професор Филолошког факултета и преводилац „Речника места Маћао”, који је за изванредан превод те књиге добио награду „Милош Ђурић” за најбоље преведени роман 2018. године, нагласио је да се у тај роман одмах заљубио чим га је први пут прочитао, јер се бави језиком, превођењем и способношћу људи да се међусобно разумеју.

Догађај је вешто преводила др Ана Јовановић са Филолошког факултета.