Четвртак, 08.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Срђан Карановић: Одустао сам од снимања филмова

(Фото Танјуг/М. Миливојевић)

Промоција аутобиографске књиге „Сам о себи” редитеља Срђана Карановића, у издању „Геопоетике”, одржана је данас у Дворани културног центра Београд, где је уметник истакао да је дефинитивно одустао даље од снимања филмова.

Осим аутора књиге, у сусрету са медијима говорили су  Владислав Бајац, оснивач и главни уредник издавачке куће „Геопоетика” и Јасна Новаков Сибиновић, директорка и извршна уредница тог издаваштва.

Прослављени филмски аутор је открио сам процес настанка ове књиге када је пре неколико година разговарао са својим некадашњим студентом, сада истакнутим режисером Стефаном Арсенијевићем, да ураде монографију.

„Главна идеја је била да Стефан и ја радимо монографију о мени која заправо није класична монографија. Увек сам волео да читам књиге о великим редитељима које су писали они о себи или је неко други писао о њима. Тако се деси да многи сниматељи, глумци причају у књизи о тим режисерима. Такве литературе нема код нас”, рекао је  Срђан Карановић на промоцији своје књиге, преноси Танјуг.

Редитељ је студирао на Филмској школи ФАМУ у Прагу са хрватским синеастом Рајком Грлићем са којим је касније сарађивао у разним филмовима и ТВ серијама („Грлом у јагоде”, „Друштвена игра”, „Мирис пољског цвећа”), што је такође утиснуто у аутобиографију.

Карановић је припадник „Прашке школе југословенског филма са филмским ауторима који су студирали у Прагу на ФАМУ и дали велики допринос кинематографији бивше земље – осим Грлића били су ту Лордан Зафрановић, Горан Паскаљевић, Горан Марковић, касније и Емир Кустурица.

– Договор је био да књига има три дела, и то овако подељено: први део пишем ја, други би радио Стефан кроз разговор са мном, а трећи део би био из угла теоретичара филма Срђана Вучинића, о мени. Ипак, Стефан Арсенијевић је онда ушао у озбиљне припреме, онда и снимање свог награђиваног филма „Страхиња Бановић” и наш пројекат је морао да чека, рекао је Карановић, и додао да је он временом постао нестрпљив и решио да пише тај свој део књиге, иначе према изворном договору.

„У самоћи мог 12. спрата зграде у којој живим, за време ковида, почео сам да исписујем своје успомене и уронио сам у бунар сећања и прошлости који је прилично дубљи него што сам очекивао. Одлучио сам да напишем што пре свој део и да чекам Стефана, али онда је дело нарасло у целовиту, засебну књигу, док ће Стефанова књига о разговору са мном изаћи за месец дана”, најавио је велики редитељ објављивање својеврсног наставка ове књиге, у издању Филмског центра Србије.

Редитељ и сценариста прославио се ТВ серијом „Грлом у јагоде” (1976) од 10 епизода, на музику Зорана Симјановића, а уследио је и наставак у виду веома мрачног филма „Јагоде у грлу” (1985).

„Моја књига говори о томе како сам постао филмски редитељ после дипломе у Прагу на ФАМУ и завршава се закључно са 1970. годином. Стефанова књига почиње од тог доба и мог првог дугометражног филма „Друштвена игра”. Намерно нисам дао Арсенијевићу да чита моју књигу док је настајала у рукопису, да не би утицало на стварање његове књиге и питања која ће ми постављати. Ни он мени онда није откривао све из своје књиге”, подвукао је Карановић.

У богатој филмографији режисер је снимио незаборавна остварења: „Мирис пољског цвећа” (1977), „Петријин венац” (1980) према роману Драгослава Михаиловића, филм и серију „Нешто између” (1983), „За сада без доброг наслова” (1988), „Вирџина” (1991).

У последње две деценије снимио је филмове „Сјај у очима” (2003) и „Беса” (2009).

„Писање ми је било заиста велико задовољство, јер сам утонуо у један свет који сам одгурнуо и заборавио. Пријало ми је да се вратим у ту младост и прошлост. Књига није упутство како се постаје филмски редитељ, што би многи помислили, већ је то само моја прича. Неки други редитељи у својим књигама ће писати нешто своје и сигуран сам, другачије. Ово је меко штиво које се може читати на плажи и у кревету”, оценио је редитељ и приметио да воли увек духовитост на филму, тако да је има и у књизи, јер је студирао и живео у Чешкој која је позната по својој симпатичној иронији.

Каријеру му чине и ТВ филмови „Лирика Иве Андрића” (1967), „Пјевам да ми прође време” (1968), „Дом” (1972), „Погледај ме невернице” (1974), документарне серије „Необавезно” (1969), „Људи” (1972), „Глумице” (1973), „Неправде” (1973), као и остварења „Друштвена игра” (1972), а писао је сценарио за ТВ серију „Лифт” (2004) из 10 наставака.

Насловна страна књиге

„Људске судбине су изузетно занимљиве, сигурно нема човека на свету чији живот није интересантан на свој начин. Зависи само како да им приђете и отворите људе за разговоре. Значило ми је веома то искуство на документарним емисијама давно док сам био запослен на телевизији”, навео је награђивани режисер у светским оквирима и нагласио да је само и искључиво издавачку кућу „Геопоетика” одабрао за своју књигу.

Такође, режирао је и документарце о глумцима Павлу Вуисићу, Мији Алексићу, Зорану Радмиловићу, Миливоју Живановићу.

Ипак, од филма „Беса” 2009. године, где је играо Предраг Мики Манојловић, Срђан Карановић није снимио нови филм.

„Нема ме често у јавности, јер мене и не занима толико оваква јавност, нема ту међусобне потребе. Нисам снимио филм више од 10 година, те није било разлога да се појављујем и нешто кажем. Одустао сам даље од снимања филмова. Али, не могу одустати од самог филма, то је немогуће. И даље се враћам остварењима које сам волео, пратим нове светске филмове и посебно пратим нове пројекте мојих уважених колега и наравно својих студената, што ме увек радује”, истакао је Карановић, који за собом има написану књигу „Дневник једног филма (Вирџина 1981-1991)”.

Филмови су му приказивани на светским фестивалима у Кану, Венецији, Лондону, Монтреалу, Сан Франциску, Карловим Варима, Сан Рему, Рију де Жанеиру, Софији, Њујорку, Монпељеу.

„Сваки свој филм и серију бих могао и даље дан данас да враћам, дорађујем, скраћујем, допуњујем, изнова монтирам, продужавам. Исто је и са овом књигом, стално ми навиру нека нова сећања која желим да убацим, а да можда заменим са већ постојећим фрагментима”, закључио је Срђан Карановић, са богатим опусом играних дугометражних, краткометражних и документарних остварења.

Први човек „Геопоетике”, књижевник Владислав Бајац рекао је да му је најпријатније изненађење тако аутентична скромност великог редитеља.

„Срђан Карановић је управо таква личност, тако се понаша и живи. У овој књизи је представио грану и родослов, историју грађанске породице, како је некада било и како би могло да буде. А ми као читаоци очекујемо да опет све и буде тако некада, али то није могуће, тог времена више нема. Присутна је породична перцепција и рецепција, и сам наслов „Сам о себи” је тако јасан и једноставан, каква је и књига. Ово је прича о сопственом животу, а живот је оно што сада живимо и шта смо проживели”, нагласио је Владислав Бајац.

Јасна Новаков Сибиновић, извршна уредница „Геопоетике” је оценила да књига представља интимну, личну, емотивну причу где нема места много за уредничке дораде и интервенције, да покрива период одрастања, редитељеву породицу, преко школовања у Прагу и да су могући поднаслови могли бити „Како сам заволео филм” или „Како сам се заразио филмом”.

Књига „Сам о себи” на 312 страна објављена је у Едицији „Интимна историја”, налази се у свим књижарама, и посвећена је глумцу Бранку Цвејићу који нас је недавно заувек напустио.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ET
Presahle ideje, pa pravac u politiku.
vox ex populi
Bard!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.