Срђан Карановић – сам о себи

Књига „Сам о себи” нашег познатог редитеља Срђана Карановића блиска је аутобиографији, али је и много више од тога, она тече као филм и у узбудљивим и животним кадровима доноси интимну историју пишчеве породице, како кажу у издавачкој кући „Геопоетика”, која је управо и објавила ово дело.

Приликом његовог представљања, у фоајеу Дворане културног центра Београда, аутор је објаснио да је ова прича у почетку била замишљена само као први део троделне структуре, коју би још чинио његов разговор с редитељем и пријатељем Стефаном Арсенијевићем, као и део који би урадио теоретичар филма Срђан Вучинић.

– Толико сам уживао у сећањима на своје порекло и одрастање да сам много одмакао у приповедању, тако да сам обавестио свог пријатеља Арсенијевића да је то у ствари довољно за читаву књигу, а да наш разговор може да буде објављен накнадно, што ће се ускоро и десити у издању Филмског центра Србије. Било ми је слатко да се сећам тога како сам се заљубио у филм, а ова прича се завршава мојом дипломом на Академији уметности у Прагу. То је најлепши период мог живота када сам највише волео филм и у којем сам живео једним безбрижним животом, лишеним свих тешких детаља који су наступили касније, а које нигде нећу ни поменути. Са зрелошћу, наступиле су муке, бродоломи, прљав веш. Због тога ми је писање ове књиге причинило толико задовољства, јер сам се с носталгијом присећао света који сам већ био одгурнуо – истакао је Карановић.

Он је такође истакао да га јавност већ дуго не интересује, да више од десет година ништа не снима, али да је ова књига добар начин за повратак. Ипак, како је напоменуо, није одустао од филма, он сада гледа филмове, а раније је размишљао о томе како да их снима.

– Добри филмови се и даље снимају, али ређе – додао је.

Извршна уредница „Геопоетике” Јасна Новаков Сибиновић запазила је да ово штиво говори и о томе колико окружење, породица и начин васпитања утичу на формирање једног уметничког сензибилитета, да породичне слике заправо ту постају илустрације читавог двадесетог века. Главни уредник и оснивач „Геопоетике” Владислав Бајац рекао је да ова књига говори о историји једне грађанске породице, о томе како је било и како би могло да буде.

Међу јунацима се налазе Карановићев отац Миленко, који је оснивач и први директор Југословенске кинотеке, али и први синовљев водич кроз филмски свет. Ни деда Михаило Ђорђевић, књижевни преводилац, није ништа мање важан... Део који говори о данима из чувене чешке школе филма, тј. прашке Академије уметности, уводи на сцену и пријатеље и колеге Рајка Грлића, Горана Марковића, Лордана Зафрановића, Горана Паскаљевића и друге. Карановићева филмска каријера у овој књизи пишчева је сценографија за путовање кроз његов живот до 25. године и настајања идеја за култне серије и филмове, попут „Грлом у јагоде”, „Петријин венац”, „Мирис пољског цвећа”, „Нешто између”, „Беса”.