Енрико Јосиф није заборављен

Поводом текста „Изгубљене партитуре српских композитора” објављеног у „Политици”, у рубрици Култура, у четвртак 8. децембра, ми – аутори монографије „Енрико Јосиф – виђења и сновиђења” (2022) Мирјана Белић Корочкин Давидовић и Радивоје Давидовић – желимо да додамо краћу допуну овом, пре свега корисном тексту.

Наиме, реч је о разговору Биљане Лијескић с музичким теоретичарем Мирком Јеремићем о музичкој заоставштини српских композитора. Између осталог, било је речи и о томе да се не зна где је разасута заоставштина Енрика Јосифа. Међутим, у нашој књизи, на страни 305, пише да је сва дела, осим из опуса Хора флаута, која су смештена у десет кутија (оригиналне партитуре и преписи), рабин Јеврејске заједнице у Србији Исак Асиел поклонио крајем 2021. године Одбору за заштиту српске музичке баштине Српске академије наука и уметности. Попис заоставштине обавила је Марија Маша Голубовић, стручни сарадник Музиколошког института САНУ. Она нам је по завршетку посла дала примерак пописа заоставштине.

Друга ствар која није довољно објашњена јесте саговорникова констатација да је Енрика Јосифа убрајао у заборављене композиторе. Да није баш тако, потврђује се у нашој књизи на седам страна (299–235), у одељку „Енрико у време садашње 2003–2021”), у којем смо навели где су све извођена његова дела после смрти (Бемус, Бунт, Међународни фестивали, емисије на програмима Радио Београда...), на којим компакт-дисковима су објављена дела из флаутског и клавирског опуса, концерти приређени њему у част, објављен компакт-диск Енрико Јосиф „Камерна музика” (2013) и друго.

У прилог овој тврдњи додајемо још да једна улица у Београду од 2019. године носи назив по Енрику Јосифу.

Мирјана Белић Корочкин Давидовић,
Радивоје Давидовић
Београд