Департизација без конкурса

Деполитизација и департизација градске управе и јавних предузећа главни су принципи функционисања београдске власти, коју су формирале коалиције окупљене око Демократске странке и Социјалистичке партије Србије, уз подршку Либерално-демократске партије. То је био услов на коме је инсистираo ЛДП. Објављујући у недељу да је постигнут договор са Демократском странком о формирању власти у Београду, Дејан Ранђић, председник Градског одбора ЛДП-а, рекао је да ће нестраначке личности и професионалци бити на челу градских секретаријата за здравство, привреду и урбанизам и у неким јавним предузећима, а приликом избора градоначелника и Градског већа пре два дана навео је да је ЛДП „искористиo своје право и даo предлоге нестраначких личности за чланове Градског већа, а то су мр Никола Павић и Оливер Глишић”.

Опозиција, наравно, властима не верује. Генерални секретар Српске радикалне странке Александар Вучић сматра да у новој градској власти неће бити нестраначких личности, а потпредседница Нове Србије Дубравка Филиповски изјавила је да је „више него јасно да се иза ставова ЛДП-а о департизацији градске управе и условљавања у преговорима крила жеља да се узме што више функција”.

Међутим, Мирослав Прокопијевић, директор Центра за тржишна истраживања, као и Владимир Вулетић, социолог са Филозофског факултета у Београду, не сматрају да је у Београду заиста отпочео процес деполитизације и департизације.

Прокопијевић истиче да то што странка пронађе нестраначке личности и са њима направи договор неће променити ништа у односу на претходни период. И Вулетић каже за наш лист да „у овом тренутку у оваквој Србији тешко је бити у тој мери наиван и мислити да су то личности које ни на који начин нису повезане са ЛДП-ом”.

Вулетић објашњава да је заправо реч о изнуђеној ситуацији, у којој се ЛДП, по његовим речима, добро снашао. С једне стране, подршка странке Чедомира Јовановића била је неопходна за формирање проевропске коалиције у главном граду, а с друге стране, постоји принципијелни (или идеолошки) набој између ЛДП-а и СПС-а – због чега је ЛДП морао пажљиво да маневрише. И ЛДП је успео, по речима Вулетића, да се прикаже као странка која се није огрешила о своје принципе, а с друге стране, и да узме део власти (чему, по природи, тежи свака странка).

Прокопијевић је јуче у емисији Б92 рекао да је за стварну деполитизацију и департизацију потребан избор челних људи на конкурсу. „То је конкурс, конкурс у чијем жирију седе стручњаци, који бирају стручњака који ће да води то, а странка само генерално контролише да неке ствари не пођу наопако и онда, наравно, тражи промену. Дакле, то је како би ствари требало да изгледају”, рекао је Прокопијевић. Овако како је сада направљено, према његовим речима, само је наставак претходне политике, али под изговором деполитизације.

И кандидаткиња ЛДП-а за градоначелницу Београда Биљана Србљановић, говорећи у кампањи да је у главном граду нужна деполитизација и департизација власти, навела је да „злоупотреба може да се избегне приватизацијом свих јавних предузећа, осим стратешких, у којима би се челни људи бирали на конкурсу, а не у међупартијској трговини”.

Вулетић сматра да и овакав начин конституисања власти у Београду (уз промоцију принципа деполитизације и департизације) може да донесе добро Србији. Под условом да се овај преседан, без обзира на то чиме је мотивисан, одржи, те да представља неку врсту „упутства” за убудуће. И то за све нивое власти.