Брига о исхрани је темељ здравља

Сезона слава је у току, а ускоро стижу и новогодишњи и божићни празници. Богата трпеза са обиљем укуса, боја, мириса, доноси радост, али обилнији и калоричнији оброци могу изазвати низ здравствених тегоба и покварити празнично расположење. Зато је важно да имамо меру јер наш стомак не опрашта увек претеривање, посебно када је у питању масна и зачињена храна.

У том смислу упозорава и „Штадино” здравствено истраживање за 2022. годину. Иако скоро три четвртине Европљана своје навике у односу на храну и пиће оцењују као здраве, у исто време њих 46 одсто се жали на дигестивне тегобе. Лоше варење и горушица највише муче Пољаке, чак 45 одсто њих и житеље Србије (43 одсто), али и Шпанце (41 одсто), док озбиљне хроничне проблеме са пробавним системом пријављује четири процента Европљана и три процента грађана Србије.

Резултати „Штадиног” здравственог извештаја указују да су жене, широм Европе, осетљивије на проблеме са варењем. Чак 50 одсто испитаница је истакло да константно морају водити рачуна о врсти и количини хране коју конзумирају, како би избегле мучнину, надимање, повраћање, проблеме са гасовима, те појаву слабијих или јачих болова у стомаку.

О здравој исхрани највише брину Италијани (87 одсто), потом Холанђани (84 одсто) и Французи (83 одсто). Да се током последњих 12 месеци хране здравије, истиче и 48 процената Срба и 50 одсто Шпанаца, што је изнад европског просека, који износи 40 процената. О побољшању исхране знатно мање брину Британци (30 одсто) и Белгијанци (31 одсто).

У исто време 36 одсто испитаника у Србији, признаје да су им навике по питању хране и пића нездраве, што је знатно изнад Европског просека од 19 одсто.

Један од начина да се реше пробавне тегобе су свакако пробиотици.

Да су пробиотици веома корисни и да их је добро узимати мисли чак 55 одсто грађана Србије, што је знатно изнад европског просека који износи 37 процената. „Штадино” истраживање показује и да су широм Европе пробиотицима више склоне жене, 42 посто, и млади старосне доби између 25. и 34. године, њих 44 одсто. У делотворност пробиотика сумња 34 одсто Европљана, а да пробиотици уопште нису потребни сматра 16 процената Холанђана, десет одсто Немаца, девет одсто Белгијанаца и пет одсто грађана Србије.

„Штадин” здравствени извештај за 2022.

Већ девету годину заредом, мултинационална корпорација „Штада” организује испитивање јавног мњења европске популације по питању здравствених навика и односа према здрављу. Ово је девето по реду, а четврто међународно „Штадино” истраживање, које је обухватило више од 30 хиљада испитаника, старости између 18 и 99 година. Истраживањем је у 2022. години обухваћено 15 земаља: Аустрија, Белгија, Чешка, Француска, Немачка, Италија, Казахстан, Холандија, Пољска, Португал, Румунија, Србија, Шпанија, Швајцарска и Уједињено Краљевство.

Кад је реч о пословању компанија „Штада” се ослања на стратегију која почива на три стуба, која чине генерички лекови, фармацеутски специјалитети и здравствени производа широке потрошње. „Штада” продаје своје производе у приближно 120 земаља, а запошљава око 12.520 људи широм света.