Животно дело без патента

Отац Павловићеве масти, најпознатије креме за негу дечије коже је др Живорад Жика Павловић, који је рођен 1905. године у Љигу. Гимназију је завршио у Ваљеву, а Медицински факултет и специјализацију педијатрије у Београду. Од 1936. године био је лекар града Београда. Уочи Другог светског рата сели се у Београд и постаје руководилац Дома за незбринуту децу у Звечанској улици. Пожртвовани лекар је пожелео да и сам уради нешто за негу болесне и напаћене деце после рата, па 1946. године по сопственој рецептури прави своје животно дело и понос наше фармакологије и медицине – познату Павловићеву маст. Исте године Ружица Ресановић, магистар и управник апотеке „Вељко Дугошевић“ омогућује да се започне са прављењем ове масти. Њена благотворна дејства су одмах примећена и опште прихваћена, прво у Београду и Југославији, а онда у осталим европским градовима погођеним ратним страхотама. Трст, Рим, Париз, Москва и Берлин спремно прихватају нови „лек“, а наши људи, исељеници, трговинска предузећа и амбасаде односе ову, по добру, чувену маст у најдаље крајеве. Предан свом послу др Жика Павловић овај софистицирани препарат за живота није стигао да патентира. Умро је 1979. године, а овај производ је именом, рецептуром и жигом заштитио др Војислав Павловић, такође специјалиста педијатрије и син др Жике Павловића. Тек у децембру 1997. године добијена су потребна одобрења и производ је званично заштићен.