Био је кум Уметничке групе Медиала

Сликар, песник, издавач, књижевник, езотерик, интелектуалац Миро Главуртић преминуо је јуче у 91. години, саопштила је породица уметника, а информацију пренела Фондација „Плаво”.

Рођен је у православно-католичкој породици, од мајке Српкиње из Паштровића и оца Вицка жандармеријског официра Краљевине Југославије, поборника и заштитника монархизма. По националности је Хрват, а по делу, како је недавно посведочио, припада српском ликовном стваралаштву и српској историји уметности.

Главуртићево детињство носи стигме рата, сеоба, аркадијских пејзажа Црквица, Оријена, Боке и надасве мистерије града Котора. Средњу геодетску школу завршио је у ондашњем Титограду, а у Београд, који је сматрао својим градом и кључном животном дестинацијом, доселио се 1953. године. Убрзо по доласку запослио се на Шумарском факултету, који је касније с успехом и завршио. Сликарство је самостално изучавао, а првенствено се бавио цртежом и графиком.

Уз Леонида Шејку био је оснивач, главни теоретичар и кум изузетно важне Уметничке групе Медиала, чији је, по Главуртићу, естетски став био заснован на дистанци од нихилистичке уметности и тежњи ка традицији, ка интегралном човеку и новој ренесанси којом би се објединиле супротности.

Први пут се ликовно представио на првој изложби Медиале – Медијална истраживања, приређеној 1958, да би потом био учесник свих изложби ове уметничке групе. Такође је учествовао на још неколико тематских колективних изложби у земљи и иностранству. Био је учесник и изложбе Југословенско сликарство шесте деценије приређене у Музеју савремене уметности у Београду. Самостално је излагао од 1964. Приредио је петнаест изложби, представљајући се делима у Београду, Ваљеву, Загребу, Котору, Подгорици, Новом Саду, Минхену, Стромбергу, Женеви и изложбом у авиону ДЦ-10 на лету Београд–Њујорк.

Радови му се чувају у београдском Народном музеју, у Легату Јакова Смодлаке, Музеју савремене уметности, Историјском музеју у Београду, Модерној галерији у Ваљеву и многим приватним збиркама у земљи и иностранству.

Главуртић се осим сликарством запажено бавио теоријом уметности, издаваштвом, езотеријом, демонологијом и литературом. Тако је објавио више књига: „Глад”, у издању Матице српске, „Звекир”, у издању „Просвете”, „Ромски цар”, у издању „Откровења”, затим роман „Псине”, као и више студија демонологије „Сатана” и „Пакао”. Покренуо је неколико часописа: „Медиала”, „Овдје”, „Запис”, „Стилос”. Повремено је писао за часописе: „Видици”, „Дело”, „Књижевне новине”, „Савременик” и „Политику”.

Главуртић се 1991. избијањем рата преселио у Хрватску. Две деценије касније се, ангажованошћу пријатеља данас окупљених у Фондацији „Плаво” поново обрео у Београду, успостављајући ратом покидане везе и приређујући концептуалну изложбу Квадратура круга у Галерији „Хексалаб”.

Место и време сахране ће бити накнадно саопштени.