Стихови Џона Китса на филму

У оквиру циклуса „Извођење поезије на филму”, у Великој сали Студенског културног центра уприличено је вече посвећено британском романтичару Џону Китсу, односно његовим стиховима овековеченим у познатим филмским остварењима. Уредник „Филмфорума” СКЦ-а Стеван Вуковић и Тијана Саватић представили су седам Китсових песама, уз пројекције инсерата из филмова.

Китс је одударао од осталих романтичара по свом скромном пореклу, припадао је групи „кокни песника”, што је био израз за радничку класу тадашњег Лондона. Представљене песме настале су између 1818. и 1820, годину дана пре него што је преминуо од туберкулозе у 25. години, а говоре о лепоти, пролазности, растанку и жалу за животом и светом који оставља.

Стиховима „лепота је истина, истина лепота, и то је на земљи све, човече, знај” којима се завршава Китсова „Ода грчкој урни” почиње и филм „Портрет Џени” из 1948.

„Урна и портрет су уметнички предмети који показују цео један космос, нешто што је надвременско. Улога уметности ту превазилази практичну сврху и супротставља се науци”, рекао је Вуковић.

Делови песме „Када сам почео да страхујем да ћу престати да постојим” појављују се у филму „Кратак сусрет” из 1945.

„Песник се пита да ли ће преживети довољно дуго да све лепоте света пренесе у своју песму и тако их овековечи. Односно, боји се да неће. То је сазнање појединца да је његова свест кратка и да ће отићи”, казала је Саватићева.

Уследили су стихови из „Оде јесени” која је последња песма коју је Китс написао у Енглеској пре него што је отишао на последње путовање у Рим са ког је знао да се неће вратити.

„Китс се опрашта од живота, од своје љубави Фани, свестан да је више неће видети… Јасно је алудирање на узвишено време, врење живота”, објаснила је Саватићева стихове који се појављују у филму „Златне године госпођице Жане Броди” из 1969.

Осим у послератним класицима, Китсове песме нашле су место и у савременој кинематографији. У филму „Белци не умеју да скачу” из 1992. са Веслијем Снајпсом и Вудијем Харелсоном цитира се Китсов „Ендимион”. У остварењу „Скривено” из 2003. године редитељке Џејн Кемпион, главна јунакиња професорка енглеског коју тумачи Мег Рајан цитира стихове Китсове „Лепе даме без милости” док узима пиштољ да усмрти убицу.

„Сјајна звезда” из 2009, за коју режију потписује такође Кемпионова, носи назив истоименог Китсовог сонета. Реч је о биографском филму о младом песнику и љубави са Фани Браун – љубави коју су раздвојиле класне разлике, а потом и његова прерана смрт.