Права уметност је дуго играти исту улогу

Многе сам представе одиграо 100 и више пута, имам и неких у својој биографији са више од 200 извођења. Али представа „Бајка о позоришту” ми је посебно драга, будући да сам на известан начин иницирао њен настанак. То је уједно представа од које никада нисам зарадио ниједан једини динар, јер за свако њено извођење купим више улазница него што ми је висина хонорара. Волим да позовем своје пријатеље, колеге, поклонике позоришта на овај за мене сценски празник.

Глумац Тихомир Станић овако је за „Политику” коментарисао представу „Бајка о позоришту”, по тексту Владимира Ђурђевића, у режији Марка Мисираче, која ће у недељу увече, 22. јануара, од 19.30 сати на сцени „Бата Стојковић” београдског Звездара театра имати своје 100. извођење. Осам година од премијере ове комедије, глумачка екипа, коју поред Тихомира Станића чине Бранислав Зеремски, Миодраг Крстовић, Весна Станковић, Стефан Радоњић, Искра Брајовић и Снежана Савић, стоти пут ће се поклонити публици која је успела да дође до карата јер су распродате чим је објављен јануарски репертоар у Звездара театру. Сценограф је Миленко Јеремић, костимограф Јелена Симовић, а композитор Бранислав Пиповић.

– Волим представу „Бајка о позоришту”, зато што је једна од ретких у којој цео ансамбл подједнако добро игра, исто тако се и публика забавља. Изводимо је прецизно ево већ толико пута, без импровизација. Договорили смо се унутра ансамбла да додамо само две реченице од постанка представе до сада и радујем се сваком њеном извођењу – наглашава Станић, кога је немирни дух протеклих дана водио чак до Занзибара, где је истраживао чари овог острва у Индијском океану.

Комад „Бајка о позоришту”, настао је у једној од значајних година Звездара театра, када су обележавали 30 година од оснивања. Иза ње стоји и епитет „најбоља комедија у граду”, који је добио у сезони 2014/2015. од блога „Belgrade Edit Culture”.

Тихомир Станић тумачио је током каријере бројне сценске јунаке: Јегора Васиљевича Курјачева, Освалда Алвинга, Саву Шумановића, Михаила Васиљевича Платонова, Грофа од Глостера… Међу Станићевим сценским јунацима, свакако значајно место заузима и лик Марка у представи „Арт” Јасмине Резе, у режији Алисе Стојановић, Атељеа 212, којег је од премијере 1997. године играо више од 200 пута, а чији костим и данас на сцени носи. Ова представа је, такође, једна од дуговечнијих у којима Станић наступа, поред Светозара Цветковића и Бранислава Зеремског.

– Када је дуговечност представа у питању волим да поменем редитеља Љубомира Муција Драшкића, који никада није гледао своје премијере. Драшкић је увек говорио да није битно прво извођење неке представе, него какво је баш то стото појављивање пред публиком у истој улози, оделу и ципелама. Зато је важно да свакој представи приступимо као да ће моћи да буде одиграна најмање толико пута – прича Станић, који увелико припрема репертоар и за наредно, треће издање „Театријума”, који ће и овога лета у амбијенталном простору у дворишту Капетан Мишиног здања, понудити публици занимљив репертоар. У међувремену неуморни Тихомир Станић истрајаваће и на серији „Нобеловац” од осам епизода, посвећеној Иви Андрићу, којег је више пута тумачио. И небројено пута казивао одломке из његових дела.

– И да опет подсетим на речи Љубомира Муција Драшкића, будући да ми глумци сви имамо жељу да играмо што више улога. Драшкић је говорио да је права уметност дуго, дуго играти исту улогу. Да је то највеће задовољство. И заиста је тако – констатује Станић.

Серија „Нобеловац” биће рађена под окриљем РТС-а, сценаристи су Иван Велисављевић и Јелена Мијовић. Поред тога што ће тумачити Андрића, од 1941. до 1961. године, Тихомир Станић ће је и режирати. Снимање ће, како најављује, почети 1. септембра у Вишеграду, када ће бити познато и ко ће тумачити младог Андрића, будући да ће у наредном периоду бити одржан кастинг за ову улогу.

– Осветлићемо Иву Андрића, једног од најзначајнијих стваралаца, умова које смо имали, који је добио Нобелову награду и донео углед нашој књижевност и култури у свету. Бавићемо се Андрићем од тренутка када је добио вест да је добио „Нобела” до тренутка када је отишао да званично прими награду. Како је стигао до Швајцарске, где су му нудили да борави 1941. године, али је тек 1961. отишао тамо као Нобеловац. Андрић је оспораван зато што је припадао грађанском свету, зато што је био амбасадор у Берлину у време Хитлера, да је пријатељу преотео жену… Покушаћемо да расветлимо приче, коментаре о тривијалним тренуцима из живота великог Иве Андрића, да гледаоцима у форми биографске драме приближимо околности и време у којима је живео и стварао своја дела: „На Дрини ћуприја”, „Госпођица”, „Проклета авлија”, „Травничка хроника” – каже Станић.