Недеља, 05.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Гајдаши Србије у Сврљигу

Гајдаши Србије у Сврљигу
Народна кола са сабора гајдаша (Фото С. Лазаревић)

Сврљиг – Девла, осмопутка, ситан и крупан чачак, дунда, ситница, руменка, катанка, кукуњеш, тројанац, називи су само неких народних кола која су се најчешће играла уз гајде у сврљишком крају, где су се прошлог викенда окупили гјадаши из Србије на свом Трећем сабору.

Томислав Ђорђевић из Рибарске бање, Слободан Бељански из Стапара, Бокан Станковић из Зајечара Слободан Димитријевић-Гале из Гаџиног Хана, Миодраг Симић из Сврљига, Владан Радисављевић из Алексинца, Бојан Милинковић из Новог Сада, Милош Динић из Поповца код Зајечара, Патар Чулимовић из Шарбановца код Бора, Славко Цветковић из Лебана, Јордан Васиљевић из Штипине код Кљажевца, Душан Поповић из Тутина, Ненад Јовановић из Преконоге код Сврљига и Живојин Миљковић Пашко из Крагујевца – то су имена чувара вишевековне српске традиције свирања у гајде и такмичари Трећег сабора. Занат су учили од својих очева и дедова.

Дефиле, па здравица, па церемонија отварања, па победници, Владан Радисављевић (Алексинац) и Славко Цветковић (Лебане). После званичног програма општенародно весеље, а у колу и подмладак, међу њима ће се наћи можда неки нови победник – гајдаш.

Трећи сабор гајдаша у Сврљигу организовао је тамошњи Културни центар у сарадњи са Музиколошким институтом САНУ, Катедром за музикологију ФМУ, Етно-културолошком радионицом из Сврљига, Српским етно-музиколошким друштвом, Савезом аматера...

Међу више типова гајди на балканским просторима, сврљишке гајде или ерске гајде су међу најпознатијим. То је, како су нам објаснили, трогласни инструмент који чине: гајденица, прдак, мешина и дуваљка. У српским крајевима, према неким подацима, први пут се помињу у 16. веку.

Сабор гајдаша је истовремено и најава још једне сврљишке светковине – „Белмужијаде”, привредно-туристичке манифестације која ће бити одржана наредног викенда. Осим такмичења у справљању белмужа (специјалитета од овчјег младог сира), оцењиваће се старинска јела, а биће одржана и презентација старинске народне радиности. Бираће се најлепша пастирица, а ако сте већ помислили да ће све протећи без надалеко познатог сврљишког јагњећег печења, преварили сте се.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.