Руке као портрет

Панчево – Његовим платнима су се смењивали аутомобили, летели кишобрани и достојанствено позирали телефони, бицикли, креденци... прозори и мачке. Плесали су кловнови и гуске, а кроз циклусе смењивали се пејзаж којим доминира банатска кућа, сан банатске летње ноћи и обриси Хиландара. Сада из рама, посматрача позивају руке. Згрчене, у стиску или загрљају, оне које милују, поздрављају, маме и дозивају – руке као мотив академског сликара Емила Сфере из Панчева, подариле су и назив актуелној поставци у Културном центру Панчева до 25. јануара.

– Руке нису само део тела. Руке су нам све, оне одређују наш карактер. Последњих неколико година показало се колико су нам важне, када су нам били ускраћени додири, загрљаји, руковања, нешто што нам је јако значајно. Оне носе наш карактер, судбину, руке нас одређују, рукама комуницирамо, остварујемо контакт и са богом, са људима и са вољенима. Ја их видим и сликам уместо портрета – напомиње уметник, а поставку посвећује рукама мајки, које су нас, како каже, тим рукама одгајиле и отхраниле, очевима и деци која су њима зарадила петице, а стари пензију.

На серији слика Емила Сфере приказане су танане везе које се остварују рукама, конекције између човека и уметности, или човека са Богом, а тема његових слика су те фине, јединствене споне које говоре језиком чисте љубави, истиче критика. Његово стваралаштво се креће кроз циклусе веома различитих мотива, кроз фигурацију снажног колорита, увек препознатљиво. Воли да меша боје, прави тонове у непреглед хоризонте колорита.

– Кажу бог је створио боје да би се људи радовали. Ја емоцијe преносим кроз боју, јер цртеж је прича, линијама и контурама објашњавамо нешто, а боје су музика и тек прича и музика су целина. Волим када слика има тај можда и пренаглашени колорит, али он није у целој слици, већ је акцентован у неким деловима. То је моје виђење неке романтичне визије лепшег света и управо је то оно што желимо и што у подсвести имамо – лепши и бољи свет. Моје поимање уметности није да подсећа на туробну и сурову свакидашњицу, доста нам је тога. Бојама бојим свет и то га чини лепшим. Моја воља и жеља јесте да уметношћу, па и овом изложбом, заправо наговестим неке лепше дане у 2023. години – напомиње за „Политику” академски Емил Сфера, рођени Панчевац, данас и ликовни педагог.

Учесник више од 50 ликовних колонија са 70 самосталних наступа, члан УЛУВ-а и УЛУС-а, Емил Сфера следи, како додаје, инстинкт, веру у себе, али и хумани титрај. Своја дела неретко поклања установама социјалне заштите, многа се налазе у овдашњем породилишту и институцијама, домовима Панчеваца, али су и део колекција домаћих и страних поштовалаца ликовне уметности.

Олга Јанковић