Недеља, 19.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

У Војводини највише засада органске хране

Осам држава ЕУ органску храну гаји на мање од пет одсто свог укупног пољопривредног земљишта
У Војводини највише засада органске хране
(Фото EPA/ALEX HOFFORD)

Највећи удео еколошких засада у односу на укупно коришћене пољопривредне површине у ЕУ имале су Аустрија, Естонија и Шведска.

У осам држава оне су биле испод пет одсто, показују последњи подаци Евростата за 2020. Површина која се користи за овакву врсту пољопривредне производње у ЕУ износила је 14,7 милиона хектара. Када се прерачуна, то је у просеку 9,1 одсто укупних пољопривредних површина и знатно мање него што би заговорници одрживе производње то желели. Нова Стратегија ЕУ поставила је врло висок циљ да до 2030. најмање 25 одсто пољопривредног земљишта треба користити за овакав начин производње.

Резулалти се истина разликују од државе до државе па је је удео у Аустрији (25,7 %), Естонији (22,4 %) а Шведској (20,3 %). Насупрот томе, испод пет процената бележи осам држава чланица ЕУ, с најмањим уделима у Ирској (1,7 %) и Малти (0,6 %). Највећи пољопривредни произвођач –  Француска имала је 17,1 одсто земљишта под еко засадима, Шпанија 16,6, Италија 14,2 а Немачка тек 10,8 одсто, преноси портал „Агроклуб”.

Површине које су укључене у органску биљну производн у Србији у 2021. години износиле су 23.527 хектара, што је у поређењу са 2020. повећање од 12,2 процента. За десет година оне су порасле за 271 одсто, наводи се у последњем броју часописа објављеном на сајту Удружења „Сербија органика”.  У 2021. години највеће површине органских засада су код нас биле под органском воћарском производњом ( 36%), затим под житарицама ( 28%), крмним биљем (19%), индустријским биљем ( 14%), док је најмање учешће у површинама чинило поврће и лековито и зачинско биље. Највеће површине под органском производњом биле заступљене у региону Војводине са уделом од 38,36 одсто, затим следе регион јужне и источне Србије са

учешћем од 31,58 проценат, Шумадија и Западна Србија ( 29,86%) и регион Београда са свега 0,2 одсто.

Како се наводи, забележен је посебно пораст броја живине (120 %), оваца за 95 % и говеда за 45 %, док је забележен мали пад броја пчелињих друштава (пет одсто) и незнатан у свињарству. Током 2021. године повећан је укупан број произвођача укључених у органску производњу са 6.109 колико је било у 2020. години на 6.421. Посматрајући период од десет година број органских произвођача увећан је за 500 одсто.

Како се наводи, раст промета органске хране приметан је последњих година на многим тржиштима. У Немачкој је, рецимо, забележено повећање у 2020. за 25 одсто, а тај тренд се наставио и достигао промет у 2021. од око 16 милиради евра.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бранислав Станојловић
На чистом стајском ђубрету!
Земунац
Некад било чисто, а сада пуно хемије која је саставни део хране коју говеда поједу, плус антибиотика. А земљиште још увек затровано пестицидима и хербицидима који су кориштени у производњи ''неорганске'' хране.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.