Да ли дефицит радника у Немачкој увек значи мањак радне снаге у Србији

Грађани Србије, али и региона западног Балкана, убудуће би могли да се запосле и настане у Немачкој, чак и ако немају стручне квалификације. Тамошње власти намеравају да удвоструче квоту за усељавање неквалификованих радника из Србије и комшилука, пише у предлогу закона у који је агенција ДПА имала увид. Реч је о „западнобалканском правилу”, које предвиђа повлашћени приступ немачком тржишту рада за држављане Србије, БиХ, Црне Горе, Северне Македоније, Албаније и Косова.

Новина се огледа у постојању такозване карте шанси која би била оруђе у борби са драматичним мањком радне снаге у бројним браншама, оцењује ДПА.

Да ли би таква нова немачка правила могла негативно да се одразе на наше тржиште рада, које је ионако довољно пољуљано, питамо проф. др Владимира Гречића, експерта за миграције.

– Тржиште рада нигде није потпуно слободно. У Европи је ситуација таква да недостаје много радне снаге одређених занимања, због чега те земље и узимају углавном оне кадрове који им недостају. И Србија би исто тако требало да поступа. А то што је Немачка најавила лакшу процедуру за пријем радника није нека суштинска промена. У њиховој политици запошљавања засад нема великих промена, већ је ту само реч о додатним стимулацијама за одређена дефицитарна занимања – уверен је проф. Гречић. Ипак, он не мисли да ће бити великог одлива радне снаге у ЕУ, јер је ситуација тренутно таква да огроман број грађана Украјине тамо тражи своју шансу, као и да ће бити много оних који могу да задовоље критеријуме за запошљавање у Немачкој.

Да између српског и немачког тржишта рада постоји узрочнопоследична веза, јер дефицит неких радника у Немачкој увек значи мањак радне снаге у Србији, наглашава Милош Турински, из „Инфостуда”.

– Рецимо, када Немачкој недостају радници одређеног профила, онда та места попуне и људи из Србије, па се тада код нас појави дефицит у том сектору. Немачка, на пример, има план да до 2035. увезе осам милиона радника, а само немачка железница планира да ове године доведе 25.000 радника – наводи Турински.

На листу оних који највише одлазе из наше земље, а самим тим чине и недостајући кадар у Србији, Турински поставља медицинске раднике, лекаре, ИТ стручњаке и инжењере, али су у тој групи и радници занатских занимања – грађевинари, возачи, физикалци, као и они који се запошљавају у производњи.