И јуче (и данас) и сутра

Да ли се генералном директору РТС-а није допао слављенички „Дневник”у суботу, 23. августа, поверен углавном телевизијским ветеранима, те је у недељном издању изјавио: „Никад више Мића Орловић, Захарије Трнавчевић, Каменко Катић....”? Или је то само стилска доследност Александра Тијанића склоног одсечним и шокантним формулацијама? Биће да је ово друго, будући да је уследио наставак који се може схватити као делимично објашњење. Оно је, рече, било креативно време; сада је индустријско.

Aли, и овај став тражи разјашњење. Да ли се хтело рећи да једно с другим не иде? Судећипо недавном веома успелом споју савремених индустријско-технолошких средстава и изразите ауторске креативности током „Песме Евровизије” – јасно је да први човек куће, која је тој медијски захтевнојприредби била домаћин, сасвим добро разуме изначај врхунске технике и важност „људског фактора”. Треба се надати да се у том погледу добро споразумева и са својим укућанима.

Што се, пак, суботњег „Дневника” тиче, лепа замисао о указивању почасти старим ТВ мајсторима префорсирана је. Били су они водитељи, били су аутори, били су гости, јављали су се и са „журке” на Сајмишту... Емисија је деловала помало хаотично, изгубила је прегледност, структуру и ритам којиодликују главну информативну емисију дана и чији образац ни у свечарским приликама не би смео много да се нарушава – поготово кад за обележавање педесетогодишњице Телевизије Београд на располагању стоји велики простор, целина програма Радио-телевизије Србије.

Било га је и непосредно пре и непосредно после поменутог „Дневника”.

Специјално издање „Слагалице” ослонило се на симпатичну досетку да водитељке овог популарног квиза заузму места такмичара, а да се све игре садржајем вежу за телевизијске појмове, личности, историју. Тако је једна од најпопуларнијих редовних емисија потврдила концепти форму, добила на атрактивности и згодно се уклопила у празнични програм. А специјална емисија „И јуче. И сутра” (што је, иначе, мото целе прославе) стандардно је колажирала многобројне исказе, опаске, сећања, оцене о ТВБ-РТСса одломцима из најпознатијих наслова у полувековној продукцији.

У саопштене и више пута поновљене податке о високој гледаности РТС и о поверењу које му грађани указују не треба сумњати. Као што не треба сматрати пуком куртоазијом изнете похвале и мишљења да је РТС на правом путу да буде национални јавни сервис, независан и објективан, отпоран на упливе политике.

Али, мимо овог јубиларног повода, у политици данас и овде, РТС-у се упућују поруке другачије врсте – приговори, примедбе, па ипретње. Једни би хтели да одређују ко је погодан да буде позван и интервјуисан у Таковској 10. Други би волели да промене тамошње челнике. Трећи би да исту адресу опет запале, јер је опет постала „бастиља”. Трећи су некад били први и обрнуто. Други такође мењају стране. Парадоксално, кад незадовољство и љутња према РТС-у стижу и од власти и од опозиције – то је за њега добар знак. Готово као признање ваљаности.