Лекар оптужен за еутаназију

Нови Сад – У Окружно јавно тужилаштво стигла је кривична пријава из Института за плућне болести у Сремској Каменици против др Саве Ненића, бившег начелника Одељења за интензивну негу у овој медицинској установи. Она се разматра и са њом ће бити поступано у складу са уобичајеном процедуром, а о резултатима до којих ће се доћи у Тужилаштву јавност ће бити благовремено информисана, речено је јуче „Политици” у новосадској Палати правде.

Реч је о кривичној пријави коју је у име Института поднео директор др Александар Милованчев против др Ненића због више кривичних дела које је Ненић, наводно, починио, а међу којима је посебно истакнута еутаназија, која је, иначе, Кривичним закоником Републике Србије забрањена, а за починиоце запрећена казна затвора до пет година.

Милованчев терети Ненића да је то кривично дело починио још 10. марта 2004. године, супротно правилима медицинске службе и без сагласности Етичког одбора и породице пацијенткиње. Наводно Ненић је затражио да се пацијенткињи укључи континуирана инфузија морфијума од пет милиграма на сат, али и да јој се у више наврата дају екстремно велике појединачне дозе морфијума, од чега је тог дана преминула око 16 часова.

Ненић се, такође, окривљује и да је у другом случају „прекорачио овлашћења у намери да прибави противправну имовинску корист и несавесно лечио болесника, тешко нарушивши његово здравље”. У трећем случају овај лекар се терети за противправно експериментисање и испитивање лека. За четири пацијента наложио је давање лекова којима је тешко нарушио њихово здравље „у намери да произвођачима тих медикамената достави извештаје о ефикасности лекова и да обезбеди њихову продају, те себи и произвођачима прибави имовинску корист”.

Милованчев је, како тврди, поступио, заправо, по пријави садашњег начелника Одељења за интензивну негу др Јована Матијашевића, а Окружном јавном тужилаштву доставио је и прилично опширну документацију која, како верује, може да поткрепи наводе пријаве.

Др Сава Ненић, у разговору са новинарима, одбио је, међутим, оптужбе др Милованчева. Што се тиче најозбиљније оптужбе о еутаназији, он у писаној изјави каже да иако се не сећа детаља лечења преминуле пацијенткиње „никада није радио ништа друго осим што је примењивао лечење базирано на чињеницама, према водичима медицинске праксе прописане светским стандардима”.

– Иза мене стоји рад, углед и пацијенти које сам успешно лечио, а врло је чудно што се овако озбиљан случај, према наводима у тужби, разоткрива након четири године од смрти болеснице... Ово је само још један у низу личних напада господина Милованчева на мене, а они трају од августа 2006. године из мени непознатих разлога. Они су за последицу имали мој захтев за споразумни раскид уговора о раду у јуну 2007. године и мој повратак у Сједињене Америчке Државе, где поново радим као супспецијалиста интензивне неге – тврди Ненић.

Он указује да све то говори да „није реч ни о чијој жељи да се утврде наводна тешка кривична дела на основу чињеница, већ о обичној хајци коју је господин Милованчев повео против њега, а која је стручној јавности позната одраније”.

Др Ненић, међутим, за сада, не открива и широј јавности шта, заправо, стоји иза те „обичне хајке”.

У отвореном писму др Ненић објашњава како ни преостале две тачке кривичне пријаве нису утемељене, а самим тим ни оптужбе нису основане.

Да ли ће се детаљима оптужбе и одбране бавити и правосуђе, зависи најпре од поступања Окружног јавног тужилаштва, за који ће пресудна бити стручна мишљења медицинских експерата и евентуална полицијска истрага у самом Институту за плућне болести.

Подсетимо, пре афере у овој медицинској установи, лоши међуљудски односи озбиљно су уздрмали Институт за кардиоваскуларне болести и хирургију (налази се под истим кровом Института за плућне болести), а чији је епилог, поред осталог, био и одлазак у пензију директора тог института и познатог кардиохирурга професора др Нинослава Радовановића.