Измишљени експерти и лажне вести у служби политичке агенде против Србије

На Твитеру се у последњих неколико година истакао одређен број проалбанских профила са великим бројем пратилаца, који махом пишу о истим стварима, на врло сличан начин. Проблем настаје када сами медији цитирају такве профиле, без претходне провере њиховог идентитета.

Ера масовног коришћења друштвених мрежа донела је са собом повећану опасност од постајања жртве „лажних вести“. Шта су лажне вести и како их препознати?

Лажна вест је термин који се у последњих неколико година врло често употребљава, без стварног разумевања његовог значења. Наиме, лажна вест, или „фејк њуз“ није само вест која је чињенично погрешна. Ова синтагма означава вести које су пласиране са намером да обману. Друштвена мрежа Твитер је посебно подложна лажним вестима, а оне се брзо шире и путем различитих ланчаних порука на Вајберу или Телеграму.

Иако лажне вести могу бити пласиране од стране појединца, много је опасније уколико су продукт одређене групе. Најчешће су то групе људи које имају заједнички политички интерес или финансирање, а неретко и оба.

Дипломирани правник Душан Дачић је о феномену „пропагандних профила“ на Твитеру написао користан низ у коме је објаснио на који начин овакве налоге препознати.

Углавном, налози оваквог типа желе да пласирају што више ударних вести, пре свега на енглеском језику. Кључни фактор је брзина – информације се деле брзо, пре него што могу да буду проверене. Такође, информације које пуштају у јавност за њих су апсолутна истина, а свако противно мишљење виде као злонамерно негирање чињеница. Напослетку, важан део ширења пропаганде јесте притисак на утицајне људе, уцењивање и претња да ће изгубити углед уколико се не усагласе са њиховим ставовима.

Показатељи да иза налога не стоје стварни људи могу бити и само име и фотографија профила. Углавном, овакви профили користе врло генерична имена, која не говоре ништа о њиховом стварном идентитету. Њихове фотографије су, уколико постоје, врло замагљене, а понекад чак и створене од стране програма вештачке интелигенције.

Проблем код „лажних вести“ је, осим чињенице да се у ери савремене технологије изузетно брзо шире, и сама њихова природа. Оне су дизајниране тако да привуку пажњу читаоца. Чак и уколико се напослетку открије да су у питању биле дезинформације, штета је већ начињена. Фотографије јарких боја, изјаве приписане људима који их никада нису изговорили, само су неки од алата које пропагандни профили користе како би постигли свој циљ.

Шта је заправо њихов циљ? Уколико погледамо садржај „твитова“, који је врло селективан и усмерен против Србије и њене политике по питању Косова и Метохије, али и језик којим су они написани - а то је енглески, долазимо до закључка да је циљ да се западној јавности, али и свету, годинама систематски представља слика Србије у негативном светлу. Намеће се наратив да се мора признати Косово, да су Срби починили геноцид, да раде по налогу Русије и остале фразе које се већ годинама понављају.

У протеклих неколико дана, у светло јавности је доспео тзв. британски политички аналитичар Данијел Смит, са којим су поједини медији чак урадили интервју у складу са горепоменутом агендом. Међутим, велики број корисника Твитера указао је на то да је Смит измишљена личност са компјутерски генерисаном фотографијом. Покушали смо да добијемо додатне информације о овом „аналитичару“ на Интернету, али не постоје никакви радови који би поткрепили његову експертизу. Такође, енглески језик који је Смит користио на друштвеним мрежама исувише је лош за некога ко се представља као Британац. Смит је у међувремену деактивирао свој Твитер налог, који је пратило преко 4.000 људи, и тако је цела сага завршена. За сада. Но, само је питање времена када ће се појавити неки нови Данијел Смит и какве ће последице за собом оставити.