Почаст из света за комплет лепињу

Ужице – Мада Ужичани најбоље знају вредности свог водећег специјалитета, чувене комплет лепиње („лепиња са све”), као мелем на душу дошла им је и међународна почаст за овај гурманлук. Домаћи медији су ових дана објавили да је интернационални кулинарски магазин „Тејст атлас” сачинио листу најбољих јела, па на прво место ставио комплет лепињу. Једноставно народно јело, чији укус је увелико освојио и младу интернет генерацију.

Некад су се у сваком селу западне Србије у шпоретима пекле омање погаче, у дрвеним качицама дозревао је укусан кајмак, а кад би се о славама и весељима у земљаним пржуљама пекли бравови (прасад, јагњад) имало би довољно претопа, оне слане масноће настале печењем меса. Неко се ко зна кад и где досетио да све троје споји у једно: с погаче би скинуо врх (поклопац) и њен доњи део намазао зрелијим кајмаком на кога би размутио цело јаје, па тако премазану погачу ставио у пећницу да се запече. Након тога запечену је залио растопљеним претопом, те покрио загрејаним поклопцем. Тај, наравно, није ни слутио да је тако направио комплет лепињу, каквом ће се деценијама сладити генерације у ужичком крају, у новије време и многи сладокусци из целе Србије.

Већ одавно синоним за праву ужичку комплет лепињу јесте она из век старе пекаре „Шуљага” у средишњем градском кварту Мегдан. Ту се и сада припрема на традиционалан начин, а запече у пекарској фуруни на букова дрва. Ову лепињу генерације Ужичана (и не само њих) обожавају, једу је у тој пекари прстима. Комплет лепиње праве и друге пекаре у овом граду, али само „Шуљага” једном годишње направи највећу на свету и изложи је на ужичком тргу током фестивала природе и традиције „Жестивал”.

Последњих година околина Ужица такође нуди комплет лепиње направљене по истом рецепту. Посебно се у томе истиче златиборски крај, где по укусу предњаче лепиње из Мачката (ту раде кафане с најбољим печењем, па је претоп за лепињу увек свеж) и са Борове Главе („Зорина крчма”), мада је зналачки спремају и у појединим ресторанима у центру најпосећеније планине. Понеко у ту златиборску лепињу (којој је и поклопац премазан и запечен) додаје пршуту и друге мезетлуке, а то се онда већ разликује од изворног специјалитета. Има оних који „лепињу са све” у ресторану радо смажу уз домаће кисело млеко у земљаном ћупу, док у пекари једући је с ногу заливају јогуртом из чаше.

Народно и природно, кратко и јасно је овде описују. Из овог краја, иначе, на Унесковој листи нематеријалног културног наслеђа човечанства су лончарија из Злакусе, народно ужичко коло и ракија шљивовица (у чајетинској општини је село Шљивовица названо по ракији), а свима су у основи оригиналност, традиција, народно умеће, дуго трајање. Ако је по томе судити, место на тој престижној листи заслужује и ужичка комплет лепиња.