Трећина старих особа у Србији пати од депресије

Три од десет старијих особа у нашој земљи има изражене симптоме депресије и осећа потребу за неком врстом додатне психолошке помоћи. Свака четврта особа која корача авенијом трећег доба осећа се прилично бескорисно, трећина њих осећа се беспомоћно и није срећна већину времена, а нешто већи проценат старих стрепи да ће се нешто лоше догодити. Скоро 40 одсто наших припадника старије генерације нема утисак да је лепо живети и признаје да је одустало од многих активности и интересовања, а петина није задовољна својим животом, показало је истраживање Мреже психосоцијалне подршке (ПИН) под називом „Депресија код старијих особа – заштитни и фактори ризика” које је спроведено у сарадњи са Црвеним крстом Србије.

Студија чији су аутори Јана Димоски и Маша Вукчевић Марковић из Мреже психосоцијалне подршке и Наташа Тодоровић и Милутин Врачевић из Црвеног крста Србије, такође је показала да старе особе у просеку имају пет актуелних здравствених тегоба. Најчешће су у питању кардиоваскуларни, очни и локомоторни, односно проблеми са мишићима, зглобовима и костима, а велики број њих пријављује и хроничан умор и опадање физичке снаге, као и отежано кретање. Бaлансирајући стресне догађаје које су доживели током живота, готово петина старих особа навела је озбиљне међуљудске проблеме са блиским особама, свака седма особа доживела је крађу предмета велике вредности, психичко насиље такође је искусила готово свака седма особа, а осам одсто старих било је жртва физичког насиља – ударања, штипања или шамарања. Подаци из овог истраживања говоре да је четири одсто старих особа доживело и сексуално насиље – на пример, додиривање по телу без жеље и пристанка.

– Свака пета особа у Србији старија је од 65 година, а процене Светске здравствене организације говоре да ће њихов број континуирано расти. Иако се са старењем повећава учесталост физичких обољења, менталне тешкоће нису нужни пратиоци старења и многе старе особе имају капацитета да их разреше. Ипак, велика препрека ка здравом старењу јесте депресија, која представља најчешћи ментални поремећај у старијем добу. Она је често  недовољно препозната и самим тим у недовољној мери третирана, иако је њено успешно лечење могуће и у старијем добу – било лековима или психолошким третманом. Осим тога, постоје погрешна уверења да је нормално и очекивано бити депресиван у старијем добу, односно да је депресија донекле „природна” реакција на старење – истичу аутори ове студије.

Истражујући који фактори „поспешују” депресију, а који старе особе чувају од депресије, они су дошли до закључка да су старије особе неповољнијег финансијског статуса у већој мери депресивне. Овај резултат није изненађујући уколико се зна да је одсуство финансија дугорочан стресор који укључује и забринутост за будућност, неизвесност и учесталије међуљудске проблеме. Са друге стране, заштитни фактори који „бране” старије од депресије јесу осећање смисла живота – особе које у већој мери имају осећај да њихов живот има сврху којом су они задовољни и која их испуњава, истовремено ће имати и мању вероватноћу за развој или интензивирање депресије. Социјална подршка је веома важан чувар менталног здравља у трећем добу, јер су старије особе које добијају адекватну подршку од стране блиских особа у мањем ризику од развијања или интензивирања депресије. Уколико неко има доживљај да је важан и „користан” блиским особама, да је упућен у важна дешавања и има јасну улогу у међуљудским односима са блиским особама у свом окружењу, имаће и очуваније ментално здравље. Осим тога, истраживања показују да ће старије особе са већом социјалном подршком пре затражити помоћ стручњака када примете симптоме депресије.

Подаци о породичном статусу старих особа које су учествовале у овом истраживању говоре да 41 одсто њих живи са партнером, трећина је сама, четвртина живи са дететом, док остатак испитаника станује са осталим члановима породице. Значајан је податак да велику већину испитаника нико други финансијски не помаже – они сами финансирају своје трошкове, пре свега уз помоћ сопствене пензије. Највећи број старих има пензију која износи између 15.000 и 25.000 динара, четвртина месечно добија између 25.000 и 35.000 динара, а петина има пензију која износи између 35.000 и 45.000 динара. Већу пензију добија тек сваки седми испитаник, а шест одсто њих прима мање од 15.000 месечно.