Субота, 11.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Девет деценија Спомен-школе у устаничком Орашцу

Школа је подигнута на месту где су први устаници запалили турски хан, започевши устанак за ослобођење, а поводом 130 година од подизања Првог српског устанка
Девет деценија Спомен-школе у устаничком Орашцу
(Фото из приватне колекције Бориса Аира, унука Кармела Аира)

Аранђеловац – Основна школа „Први српски устанак” у устаничком Орашцу, прославља два јубилеја – 90 година од освећења и сто година од оснивања Одбора за изградњу. На Сретење, 1933. године, школа је у овом малом, али историјском селу, отворила своја врата за будуће нараштаје.

У сарадњи са Народном библиотеком у Аранђеловцу организован је конкурс „Афоризми из школских клупа”. Одржан је и Први меморијални турнир у стоном тенису „Светомир Света Белошевац”. Приређене су и радионице Црвеног крста, а полазници Основне музичке школе „Петар Илић” у Аранђеловцу одржали си мини-концерт у Орашцу, уприличена је и изложба слика ученице Валентине Михаиловић, остварена је сарадња са Центром за културу и Задужбинским друштвом „Први српски устанак".

– Школа данас има 32 запослена, 120 ученика у 10 одељења у Орашцу, од којих је у издвојеном одељењу у селу Копљари 11 ђака са два учитеља. Наша школа је сведок времена, а дух традиције и наших предака је присутан. Ходницима школе протиче река знања, лепоте и радости. Ученици су наша енергија и заједно са њима рушимо границе у освајању и времена и простора – рекла је Милијана Петровић, директорка школе.

Спомен-школа у Орашцу подигнута је на месту где су први устаници запалили турски хан, започевши устанак за ослобођење, а поводом 130 година од подизања Првог српског устанка. Краљ Петар Први посетио је Орашац 1904. године на стогодишњицу устанка и изразио жељу да се на том месту подигне споменик Вожду. Међутим, 1912. године, непосредно пре почетка Првог балканског рата, Орашани су замолили да се уместо споменика устаницима подигне просветно здање. Краљ Петар је обећао изградњу школе. Оно што је обећао Карађорђев унук, испунио је син краља Петра Првог, Александар Први Карађорђевић. Освећење темеља извршено је 1927. године. План школе израдио је архитекта Петар Гачић. За зидање школе било је задужено предузеће Драгутина Аировића, а за градњу је коришћен гранит са Букуље. Изнад улазних врата на белој мермерној плочи и данас стоји уклесан текст – „Захвална Шумадија подиже овај дом за спомен и славу великом Карађорђу и осталим многозаслужним прецима који 1804. године на овом месту дигоше устанак и отпочеше велико дело народног ослобођења и уједињења.” Радови су били окончани 1932. године, а школа је освештана на Сретење, 15. фебруара 1933. године.

Основна школа „Први српски устанак” заштићена је као културно добро од изузетног значаја. Поводом обележавања два века од подизања устанка у Марићевића јарузи (2004), испред спомен-школе постављен је споменик Карађорђу.

Градитељ – Драгутин Аировић – Кармело Аиро

Градњом спомен-школе руководио је Кармело Аиро, Италијан из Палерма, који је остао у нашој земљи после заробљеништва.

Рођен је на Сицилији, а као учесник у Првом светском рату био је заробљен у Словенији 1916. године. Затим је транспортован у радни логор у Јагодини. По завршетку Великог рата, Кармело није желео да се врати у Италију па је добио статус дезертера и тек је 1965. године могао први пут да посети своју родну земљу. Оженио се прешао у православље, превео своје име на српски језик и постао Драгутин Аировић. Умро је на Видовдан 1974. године.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.