Украс Мајевице и семберијске равнице

У жељи да покаже благо свога завичаја, Мирко Бабић, директор Музеја „Семберија”у Бјељини, предложио нам је да кренемо до манастира Тавне у селу Бања, удаљеног двадесетак километара од града.

Магистралним путем Бјељина - Зворник кроз питому Семберију брзо смо стигли до обронака Мајевице, који се таласасто спуштају у Дрину. У Главичицама скрећемо десно, узбрдо, низбрдо… Путоказ нас води до пред капију. На паркингу аутобуси из Панчева, Београда... Долазе овамо са свих страна у посетузадужбини Немањића, коју је по предању,подигаокраљ Драгутин.

- Краљ Драгутин се оженио Каталином, сестром мађарског краља Ладислава IV, након чега је 1284. године, као зет, добио мираз и проширио своје краљевство јер је под управу добио и североисточну Босну. На тим подручјима подигао је манастир Рачу код Бајине Баште, Троношу код Лознице, Папраћу и Ловницу код Шековића, Тавну код Бјељине и манастир Озрен између Тузле и Добоја - објашњава Бабић и додаје дасу, према Пећком и Троношком летопису, изградњу манастира Тавна надгледали Драгутинови синови Владислав и Урош.

Романа и Домана

Прича која се вековима преноси с колена на колено каже да је прва црква у Тавни почела да се гради у Почивалама, на месту удаљеном око пола сата хода од садашњег, али да је све оно што је преко дана изграђено, током ноћи пресељено на место где се манастир сада налази.

(/slika2)Домаћин нам објашњава да у околини манастира има неколико извора топле воде. Отуда и назив села који указује да је у стара времена ту била бања, тако да је народ одвајкада овде долазио да лечи душу и тело.

Манастир је име добио по речици која протиче испод њега и улива се у Дрину, и која се некада називала Романа. Њена десна притока Домана до данас је задржала старо латинско име, наставља наш саговорник, и објашњава зашто је Романа преименована.

- Око шест километара југозападно од манастира налазио се утврђени средњовековни град Теочак, који је угарско-хрватски краљ Сигмунд 1432. године даривао деспоту Ђурђу Бранковићу. Турци су у суровом налету при заузимању града разорили и манастир. Преживели су причали, а генерације памтиле, да је Романа испод Теочака текла „тамна и крвава”. Од тог несрећног догађаја из 1461. године почели су да је зову Тамна, односно касније Тавна.

Живот у манастиру тада је потпуно замро.

- Црква манастира Троноше и Тавне готово су једнаке архитектуре.На темељима старог храма 1559. године обновљенаје Троноша. Према томе не може бити никакве сумње да је и садашња црква манастира Тавна, у то време обновљена на темељима пређашњег храма. Обнова се везује за хајдука Старину Новака и његовог брата Радивоја. Из манастирске порте се види село Горња Трнова, родно место Филипа Вишњића - објашњава Бабић.

Турци нису рушили манастир само једном, већ су зулум поновили… Светиња је платила данак и у Другом светском рату, када су га 1943. године усташе опљачкале и спалиле, а са њим и богату манастирску библиотеку…

Орден за игуманију

Таворило се овде и у поратним годинама, али се и радило, стварало, мало-помало, прича игуманија Марта док улазимо у лепо уређену порту.

(/slika3)-Прва је 1954. године дошла монахиња Јустина Керкезовић, која је дошла из Жиче. Мати Јустина је остала на челу манастира пуне четири деценије, све до своје смрти 1994. године -наводиовдашњи архимандрит, отац Лазар.

Иако је манастир Тавна остао с мало обрадиве земље и шуме, мати Јустина је са својим сестринством преуредила имање у најлепше и најузорније у североисточној Босни. Прелепи иконостас у манастирској цркви, посвећен Силаску Светог духа, дело Милана Урошевића, постављен је 1984. године. Иконе на иконостасу је сликао протођакон Марко Илић, који је радио и на животопису цркве. Тамо где га је прерана смрт зауставила, наставио је Драган Марунић, академски сликар.

Од архимандрита Лазара сазнајемо да је 1990. године манастир посетио цариградски патријарх Димитрије заједно са својим домаћином -српским патријархом Германом, епископом зворничко-тузланским Василијем и неколико архијереја. Том приликом патријарх Герман одликовао је манастир Тавну и игуманију Јустину орденом Светог Саве другог реда.

Овде с поносом истичу да је у време одржавања првог сабора, 28. августа 1936. на Велику Госпојину манастир посетио епископ жички Николај Велимировић.

- Садашње стање и изглед Тавне најбоље говоре колико је напора уложено на оживљавању манастира. У свему је велики допринос дао народ овог краја, који је несебично помагао сестринству у разним приликама - каже отац Лазар.

И таман када смо кренули, пуни утисака и неке душевне драгости, зауставила нас је игуманија Марта:„Кафа је скувана!“ А поред кафе, на столу се нашла и манастирска ракија од шљива, тегла с медом и свежа, хладна изворска вода -  неизоставно послужење за све госте манастира. Да се окрепе од пута и још више уживају у лепоти Тавне.