Може ли банка да подели терет раста камата с дужницима

Једна банка у Босни и Херцеговини смањила је камате клијентима који имају кредите с варијабилном каматом. Како је саопштено, Надзорни одбор банке донео је одлуку о линеарном умањењу каматних стопа у износу преко 10.000 конвертибилних марака. Повод за овакву одлуку је раст еурибора, камате за обрачун девизних зајмова, који је за неколико месеци повећан за више од три одсто. Због тога је терет отплате дужницима постао значајно тежи. Ради се о умањењу камате стопе од 0,6 одсто, које се односи на кредите физичких и правних лица чији је остатак главнице на дан 31. 12. 2022. износио преко 10.000 конвертибилних марака, с роком доспећа након 31. 12. 2023. године.

Из те банке су поручили да су одлучили да део терета раста камата поделе с клијентима. „У временима као што су ова важно је показати клијенту да сте његов искрен и поуздан партнер, те да смо заједно током целог процеса пословања, а не само у идеалним околностима. Суштина ове одлуке банке јесте да клијентима понудимо могућност олакшања у отплати редовних месечних обавеза. Преузећемо део терета тренутне кризе на себе. Ако то значи да треба да се одрекнемо 1,5 милиона каматног прихода да би помогли клијентима, онда ћемо то и урадити”, рекао је челник банке. Кредити с промењивом каматом који су везани за еурибор чине око половине кредитног портфолија те банке.

Да ли ће друге банке следити тај пример? Зоран Грубишић, професор на Београдској банкарској академији, сматра да неће.

„То је неприменљиво за велики број банака. То ме подсећа на закон о конверзији стамбених зајмова у ’швајцарцима’ од пре неколико година, по коме су терет отплате поделили дужници, банке и држава. Банке калкулишу с ризиком, а када оборе камате оне преузимају ризик. Када банке оборе камате на дуг, угрожени су и депозити. Јесте да је терет дуга повећан, али тај ризик дужник преузима када узме кредит с варијабилном каматом. Та каматна стопа носи тај ризик. У неком периоду му је теже да зајам отплаћује, а у неком периоду лакше када падне еурибор”, каже Грубишић.

Свим дужницима, било да су се задужили у еврима или у динарима, последњих месеци испостављен је већи рачун због раста камата као последица нестабилности у свету и инфлације. На пример, ко отплаћује зајам за кров над главом сада има за 50 до 100 евра већу рату месечно него лане. Инфлација у Европи успорава, али је далеко од тога да ће се у скорије време вратити на пројектованих два одсто годишње. Начин за њено обуздавање је повећање камата, односно поскупљење новца, што чине све централне банке од средине прошле године. Европска централна банка (ЕЦБ) повећала је прошле седмице своју основну стопу за 0,5 на 2,5 одсто. Последице те одлуке су да је шестомесечни еурибор, међубанкарска камата која се рачуна у обрачуну еврозајмова, повећана на три одсто. Још у лето прошле године била је негативна минус 0,5 одсто.

Према најавама из ЕЦБ, они ће наставити с повећањем камата, и то прво за по 0,5 одсто, а касније за по 0,25 одсто. За сада су прогнозе банкара да ће еурибор на лето да буде 3,4 одсто. То значи да ће некоме ко отплаћује стамбени зајам камата да нарасте на преко шест одсто годишње. Подсећања ради најављени раст еурибора још је далеко од историјски највећег нивоа од преко пет одсто пред избијање светске финансијске кризе 2008. године, али ништа није немогуће.

Нису поскупели само девизно индексирани зајмови, већ и они у домаћој валути. Очекивања банкара су да ће Народна банка да настави да повећава референтну камату за по 0,25 одсто и да ће она, која сада износи 5,25 одсто, на лето да буде шест одсто. То значи да ће у случају готовинских зајмова камата с прошлогодишњих девет одсто у просеку да оде на 13-14 одсто. Да терет увећаног дуга може бити претежак били су несумњиво свесни у Народној банци крајем прошле године када су банкама омогућили да продуже рок отплате кредита. У случају стамбених зајмова може се добити додатни рок од пет година, док се за готовинске и потрошачке кредите може продужити рок отплате до девет година. За куповину аутомобила на кредит до 11 година. Дужи рок отплате значи да се месечна обавеза смањује што представља тренутно олакшање за дужника, али ће он баш због тога што на дужи рок плаћа камату више пара отплатити банци.