Четири милијарде за три општине

Бујановац – Последњих дана, лидери политичких партија Албанаца на југу централне Србије веома су оштро протестовали против досадашњег рада, али и реорганизације Координационог тела за општине Бујановац, Прешево и Медвеђа, сматрајући да је све урађено без њихове сагласности, да многе ствари из програма рада тог тела нису спроведене, уз упозорење да више неће учествовати у његовом раду. Такође, њихова оцена је да се политичка ситуација (поред осталог, и из наведеног разлога) на овом подручју погоршала, јер много шта што им је обећано 2001 – после завршетка оружане побуне – није испоштовано. 

С друге стране, лидери српских политичких партија сматрају да је за Албанце много урађено, да се новац из републичке касе много више усмерава ка срединама где живе припадници албанске заједнице, него у села са српским становништвом. И да, између осталог и због тога, КТ не ради добро и да нису задовољни његовим учинком. 

Шаип Камбери, шеф најбројније одборничке групе у СО Бујановац (Партије за демократско деловање, која има 13 одборника) и председник Одбора за људска права и један од најуваженијих албанских политичара на овом подручју, за "Политику" истиче да ПДД подржава рад КТ и залаже се за његову већу функционалност. 

Албанци траже податке

– Против смо, ипак, да КТ буде сервис за преусмеравање финансијских средстава. И не ради се само о финансирању и усмеравању средстава на ово подручје. Нисмо задовољни ни спровођењем зацртаног плана и програма. Веома мало је урађено на плану интеграције Албанаца, много је нерешених питања у просвети и другим областима. Обећано је и отварање учитељског факултета... Не оспоравамо учињено, али се залажемо да се хитно одржи састанак и направи пресек стања рада КТ од његовог оснивања до данас. Да се види коме су и колико подељена средства. Овако, манипулише се износима, па Срби стављају примедбе да је више издвојено нама него њима. Желимо да видимо праве податке, јер у укупан износ укључена су и средства за војску, жандармерију, предузећа, а не само грађанима и срединама где живе – тврди Шаип Камбери.   

– Одговорно тврдим да КТ ради добро. То што план није у потпуности спроведен треба приписати објективним разлозима – изборима, променама владе, вакууму створеном због тога. И, сасвим је погрешна терминологија да је извршена реорганизација КТ, ради се само о кадровским променама. Ако смо констатовали да осам радних група није радило задовољавајуће, сада, са три групе, тај ће рад бити ефикаснији – каже за "Политику" шеф канцеларије Координационог тела у Бујановцу Сима Газикаловић, човек који је ту од његовог формирања, и додаје:  

– Председници општина Бујановац, Прешево и Медвеђа (Нагип Арифи, Рагми Мустафа и Слободан Драшковић) потпредседници су КТ. Сада ће у канцеларијама у Бујановцу и Прешеву радити по један Албанац. Видећемо да ли је то решење које је недостајало. Не бих рекао да се рад КТ ниподаштава, али има напада који се користе као политички маркетинг, што раде поједини лидери партија. Међутим, нико од председника општина није рекао да се није улагало, али имају примедбу да је мало уложено. 

На наше директно питање колико је, заправо, Влада Србије, од формирања КТ 2000. године, до данас, издвојила пара за ове три општине Газикаловић одговара: 

– Закључно са средствима уплаћеним пре неколико дана, држава је издвојила посредством КТ – 3,9 милијарди динара! Само за општину Бујановац пристигле су 1,2 милијарде. 

Највише за инфраструктуру

Поред овога, било је и директних улагања, као и страних донација. Газикаловић тврди да располаже и подацима колико се новца слило у три општине у протеклих шест година:– Све пројекте смо реализовали партнерски са међународним организацијама, пре свих са Ундепом и ЦХФ-ом. Уложили су нешто више од две милијарде. Све у свему, укупна улагања у општине Бујановац, Прешево и Медвеђа, од 2001, износе око шест милијарди динара. Само злонамерни могу да кажу да се не види куда су ове паре усмерене. Највише је уложено у инфраструктуру. Пре свега у путну, која је била у катастрофалном стању. Помагали смо предузећима за ревитализацију, покретање производње, улагали у опоравак школства, здравства, у електрификацију, изградњу нових школа, амбуланти, водовода, канализације, телефонску мрежу...

Међутим, ни Срби нису задовољни. Са своје стране, тврде да је више од 80 одсто ових средстава уложено у средине где живе Албанци, док су српска насеља, како кажу, маргинализована.