Грешке које сви праве када праве кус-кус

Кус-кус је дивно јело, све док не правите превише грешака када га кувате. Додуше најгоре што може да вам се деси је да загори или да се згрудва. Ипак, уз праве савете постаћете специјалиста за ово езготично јело.

Кус-кус постоји вековима. Најранији докази које имамо о његовом постојању потичу из северне Африке у трећем веку. Међутим, први пут је почео да се појављује у арапским куварима 1200-их и 1300-их. Мароканска кухиња сматра да је то њихово национално јело, али и многе друге државе га просвајају. Популаран је и на Блиском истоку.

Различите врсте кус-куса

Постоји неколико врста кус- куса. Неки се кува на пари, некоме је потребна само рехидратација.

Марокански кус-кус је врста кус-куса мањег зрна која по конзистенцији изгледа слично гризу. У другим областима северне Африке, попут Алжира, кус-кус је различитих величина, које изгледају као бисери. Либански кус-кус је отприлике исте величине као и бисер.

Погрешан начин кувања

Уобичајена грешка коју људи праве са кус-кусом је да мисле да је свака врста иста и захтева исте методе кувања. Инстант кус-кус рехидрира за само неколико минута уз додатак вруће супе. Сирови марокански кус-кус треба да се кува на пари некада и до пет сати, а бисерни кус-кус треба да се кува као тестенина.

Током кувања додајте и коцкицу путера или мало маслиновог уља.

Прављење истог рецепта сваки пут

Не треба да уђете у колотечину када је у питању прављење кус-куса. Најлакши начин да промените кус-кус је да промените зачине које користите у бујону. Једном можете изабрати традиционалне мароканске зачине, други пут ваш омиљени кари, а други пут више зачина инспирисаних Медитераном. Међутим, промена врсте кус-куса који користите, поврћа или меса такође може донети потпуну промену укуса.

Суво грожђе

Суво воће, ораси, па чак и семенке нара могу побољшати укус кус- куса. Ове додатке сипајте после кувања, да се осети другачија текстура јела.