Како се мења жена

Телевизија је непрекидна текућа трака која, без обзира на годишња доба, обавезно лиферује исту количину робе одређене капацитетом, стандардима и лиценцама произвођача. Производни програм донекле се прилагођава сезони. Али, и кад дођу летњи месеци распуста и одмора, понуда не сме да остане без престижних робних марки, односно главних заштитних знакова појединих кућа. А како и аутори тих „брендова” имају право на летњи предах, поставља се питање шта ставити у ТВ излог.

Решење је нађено по угледу на „аутлет” продавнице у којима се, по сниженим ценама, нуде модели из прошлогодишњих колекција. Јесу оригинали – али не и премијере. А да би се овим репризама дало на значају, обично се пласирају као нешто нарочито пробрано, по принципу „најбоље од...'' илити „the best of”.

Неке од таквих емисија није наодмет погледати поново. Примера ради, неки од гостију Снежане Дакић, Весне Дедић, Тање Петернек-Алексић, Мирјане Бобић-Мојсиловић занимљиви су и у поновљеном сусрету, много шта чак постаје и упечатљивије приликом другог гледања. Нови утисци и додатна значења могу бити добра страна повратка већ виђеном што неретко потврђују репризе наслова из драмске, документарне, музичке ТВ архиве. Само што и ту има понављања без покрића и учесталости без смисла....

Још један поступак, овог пута преузет од филма, користи телевизија као могућност да обезбеди публици забавније и лакше „летње садржаје”. Реч је о такозваном „филму о филму”. Као што се бележи снимање атрактивних кинематографских дела која унапред привлаче пажњу јавности, или за које се претпоставља да ће постати „блокбастери”, тако се и телевизија окреће позадини својих „хитова”, залази у „бекстејџ” популарних серија.

Урадила је то, између осталих, и телевизија „Пинк” позабавивши се серијом „Мењам жену”. Шта је могао бити мотив ове врсте демистификације, односно разоткривања настанка емисије из жанра „риалити шоу” који би морао да подразумева висок степен аутентичности, непосредности, спонтаности, искрености – или бар да фингира такав приступ збивањима и реалности?

Можда је реч о покушају да се задовољи радозналост публике, њено занимање за додатне појединости о интими или искуствима актера добровољне брачне размене. Могуће да је у питању жеља да се јавности представе чланови ТВ екипе и значај њене улоге за крајњи исход подухвата. Рекло би се и да је бар један циљ био одбацивање сумњи у природу односа који се успостављају између домаћих и гостујућих „супружника”, наглашавање безазлености и добростивости у животу ове договорене и привремене породичне заједнице. Организатори, драматурзи, редитељи истицали су да је све само забава и шала, мужеви и жене да је све само дружење и пријатељство. Први су говорили о селекцији кандидата, припремама, тренинзима и упутствима, а други о упознавању и прилагођавању, опуштању, навикавању, уживању...

Једино децу нико ништа није питао. А и она су део овог експеримента одраслих. Ваљда се накнадно неће испоставити нека колатерална штета.