Зашто су касниле пројекције на Фесту

Сећате ли се оног гласа који се чуо са звучника у Сава центру: „Молимо посетиоце да уђу у салу. Пројекција почиње на време.” И тако неколико пута.

Сава центар се реновира, Фест се већ неколико година одржава (бар већим делом) у МТС дворани , некадашњем Дому синдиката. Публика је иста – у смислу да су то они људи који ће и у хладно и кишно недељно вече доћи да гледају оно што су одабрали. Јер Фест је фестивал са харизмом.

У недељу увече отишла сам да гледам „Далиленд”, филм о Салвадору Далију, који је требало да почне у 19.30. Тражење паркинг-места у недељу увече је наравно немогућа мисија, па онда чекање за улазак у гаражу, нервоза да ли ће се стићи на време.

Стижемо. У холу МТС дворане огромна гужва. Још нису изашли гледаоци са претходне пројекције. Стрпљиво чека публика десет минута, па 20, па пола сата... Са закашњењем од 45 минута улазимо у салу.

Водитељка која најављује програм нас поздравља али без речи извињења или објашњења зашто смо толико дуго чекали. Једина светла тачка у том тренутку је божанствена глумица Барбара Сукова која се обраћа публици праћена срдачним аплаузом.

Сутрадан сам назвала пи-ар службу фестивала и питала зашто је толико каснила пројекција филма „Далиленд”. Добила сам следеће писмено објашњење:

„Хвала на јављању, жао нам је због непријатности и кашњења пројекција у недељу. Све пројекције тог дана су биле пуне до последњег места, дуже је трајао излазак и улазак и свако померање се одразило на наредни термин пројекције. Додатно иде спорије и учитавање електронских карата, тако да се уз дужину селектованих филмова, више ствари спојило тог дана. Радимо на томе да се тако нешто не деси поново. Публика Феста нам је веома важна и врло је поштујемо.”

Није ме мрзело да проучим сатнице. Тога дана филм „Тар” трајао је 157 минута са почетком у подне, потом „Осам планина” од 15 сати трајао је 147 минута, а након њега следила је пројекција од 17 часова „Убићe те за сићу”. Тачније, на сајту фестивала пише 17 часова, на ПДФ програму додато је време 17.30. „Убиће те за сићу” траје 107 минута. Ако је и почео у 17.30 зашто је онда неопростиво каснио наредни „Далиленд” у 19.30?

Волим Фест, дивим се организаторима и не волим кад им се спочитавају пропусти. Искрено, не бих писала овај текст (иако сам баш била љута), да нашу редакцију није позвала једна млада мајка и питала шта се то десило јер она је у минут израчунала време задржавања на Фесту и платила чување детета те вечери. Није ни она била љута. Само збуњена.

Јер фестовска публика је много фина. Није се чуо ни звиждук те вечери, ни гласно, чак ни гунђалачко негодовање. Али управо је зато та и таква публика заслужила макар реч извињења.