Тест оптерећења открива зашто некоме „недостаје ваздуха”

Кардиопулмонални или ергоспирометријски тест представља тест физичким оптерећењем уз истовремено праћење функције срца, плућа, циркулације, скелетних мишића и метаболичког одговора. На тај начин лекари добијаjу одговор како реагују органи на физичко оптерећење. Примена овог теста у дијагностици различитих обољења и процени функционалне способности и капацитета заснива се на чињеници да тестирање плућне и срчане функције у мировању не може у тој мери поуздано да предвиди карактеристике вежбања и функционалну способност.

Др Марко Бановић (Фото: лична архива)

Доцент др Марко Бановић, кардиолог Универзитетског клиничког центра Србије, појашњава да се код здравих особа, али и код појединих хроничних болесника, процена укупног здравственог стања постиже боље анализом издржљивости и толеранције на вежбање него са мерењима која се раде док особа мирује.

– Функционална способност (или како се другачије назива функционални или аеробни капацитет) представља објективну меру укупног радног капацитета (здраве или болесне) испитиване особе. Функционални капацитет је нормално мањи код старијих особа у односу на млађе, али и код жена у односу на мушкарце исте животне доби. Код жена је мањи за 25 одсто у односу на мушкарце исте животне доби због мање укупне мишићне масе. Поред тога, функционални, односно аеробни капацитет је нижи и код неутренираних људи и код болесних особа, али из различитих разлога – каже др Бановић.

Разлози за ергоспирометријско тестирање су многобројни. Често се дешава да се пацијент жали на недостатак ваздуха, што је понекад субјективни осећај, па треба открити да ли је он објективно узрокован, и ако јесте, да ли је тај недостатак ваздуха по пореклу плућне, срчане, метаболичке природе, или потиче из болести крви и мишића. Некада је једноставно реч о недостатку кондиције. Овај тест се такође ради код пацијената који имају срчано попуштање и то због неколико разлога: због оптималног програмирања нивоа оптерећења рехабилитационих вежби, да би се установила прогноза лечења ових пацијената, због постављања индикације за потребу механичке циркулаторне потпоре или ради евалуације потенцијалних кандидата за трансплантацију срца.

– Код ове групе пацијената тест се периодично понавља како би се пратили ефекти примењених лекова или како се не би пропустило оптимално време кад пацијент постаје кандидат за уградњу механичке потпоре срца или трансплантацију срца. Ергоспирометријско тестирање се користи и код болесника са срчаним манама, плућном хипертензијом и болестима плућа, најчешће ради процене ризика код пацијента, али и праћења ефекта терапије. Овај тест, такође, помаже постављању дијагнозе код пацијената са хроничном исхемијском болешћу срца (ангином пекторис) код којих је ЕКГ запис у миру или током обичног теста оптерећења недовољан за потврду дијагнозе – наводи наш саговорник.

Тестирање се обавља и приликом припреме за велике операције, зато што објективно показује да ли пацијент може да издржи планирану интервенцију. Такође се користи за прописивање рехабилитације и интензитета вежби код кардиоваскуларних пацијената, поготово код оних који су били подвргнути хируршкој реваскуларизацији миокарда.

Он омогућава и објективну процену функционалног стања код особа са посебним психофизичким захтевима у свом послу (на пример код пилота) или процену утренираности особа које се излажу великим физичким оптерећењима, попут професионалних спортиста.

– Тест се базира на физичком оптерећењу испитиване особе уз коришћење маске која се постави преко уста и носа, на покретној траци или ергобициклу, а према прилагођеним протоколима. Саветује се да се осам сати пре теста не пуши, да се на дан теста не вежба, да испитаници буду на својој пуној терапији, као и да најмање два сата пре теста конзумирају лак оброк – каже др Бановић.

Да би се урадио ергоспирометријски тест неопходна је одговарајућа апаратура. Она се састоји од уређаја који мере проток вентилације (током удаха и издаха). Обавезни део уређаја за ергоспирометријско тестирање сачињавају гасни анализатори који одређују садржај кисеоника и угљен-диоксида у удахнутом и издахнутом ваздуху, и рачунар који израчунава потребне параметре за анализу функције срца и плућа на основу вредности ових података.

– У овом тренутку ова врста тестирања се ради у свега неколико терцијарних установа у Србији, па је потребно више ангажмана да би метода постала шире доступна и како би се њен значај адекватно искористио у клиничкој пракси – напомиње др Бановић.

На бази велике мултинационалне АВАТАР студије, коју је др Бановић након седам година рада са својим тимом презентовао на великом Америчком конгресу кардиолога у новембру 2021. и која је истовремено публикована у часопису „Циркулација”, основали су и међународни симпозијум БЕЛВИС, који се примарно бави проблемом болесних срчаних залистака, и највећи је симпозијум те врсте у региону. Ове године ће четврти симпозијум бити одржан од 9. до 10. јуна у хотелу „Краун плаза”. Гости ће бити највећи стручњаци из ове области из целог света, укључујући САД, Француске, Холандије, Немачке, Италије, Јужне Кореје, Хрватске…

– Конгрес се одржава под покровитељством Удружења кардиолога Србије, Удружења кардиоваскуларних хирурга Србије и Медицинског Факултета у Београду, а идеја нам је да се заједничким приступом и разговором између кардиолога и кардиохирурга дотакнемо свих оних недоумица које нас понекад муче у свакодневној клиничкој пракси – додао је др Бановић.