Среда, 24.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Случај „Егнер” пред српским судом

Захтев за спровођење против Петера Егнера, који се сумњичи да је као припадник тајне немачке службе одговоран за злочине у Другом светском рату у Београду, додељен је поступајућем истражном судији, изјавила је јуче портпарол Већа за ратне злочине Окружног суда у Београду Ивана Рамић. Предмет је, према њеним речима, додељен поступајућем судији, који ће, пошто размотрити захтев за спровођење истраге и приложене доказе, одлучити о даљим поступцима. Уколико истражни судија донесе решење о истрази, Србија ће моћи да поднесе захтев за изручење Егнера из САД, где се против њега води поступак за одузимање држављанства, због сумње да је учествовао у ратним злочинима.

У захтеву за спровођење истраге, који је Тужилаштво за ратне злочине поднело Већу за ратне злочине Окружног суда у Београду, Егнер се сумњичи за више кривичних дела ратних злочина против цивилног становништва.

Поред осталог, Егнер се сумњичи и за геноцид, јер је, као припадник тајне немачке службе Гестапо, имао намеру да истреби једну националну групу – Јевреје у Београду.

Тужилаштво за ратне злочине дошло је до доказа да је Егнер добио три одликовања нацистичке Немачке, међу којима је и гвоздени крст, а према указу Адолфа Хитлера, као заслужни припадник добио је немачко држављанство.

Егнер се сумњичи да је крајем 1941. године учествовао у одвођењу већег броја цивила у Јајинце где су стрељани, као и да је од краја 1941. до средине 1942. као стражар обезбеђивао одвођење група Јевреја у логор Старо сајмиште.

У тужби, поднетој америчком Окружном суду у Сијетлу, Егнер, који је рођен у ондашњој Југославији, терети се да је учествовао у убиству неколико десетина хиљада Јевреја, Рома и политичких дисидената у Србији.

Егнер је рођен у Црвенки, у Војводини, а у САД је радио као угоститељски радник у хотелу „Олимпик” у Сијетлу.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.