Хоће ли нам пропасти кафане

Кад страствени пушач из Србије крене у Европу, паклицу цигарета склони у најдубљи џеп. На памет му не пада да цигарету запали ни на аеродрому, а опрезан је и у кафићу где планира да попије прву кафу. Разлог? Само казне, јер у зависности од земље у којој се налази, због пушења у затвореном простору или другде где је истакнута забрана, из џепа може да му зачас оде од 50 до чак 500 евра. Кад стигне у Србију и седне у кафић или ресторан, цигарете баци на сто, па чак и када нема места у „пушачком делу” седне где је слободно и ужива за све паре. Разлог? Воли човек кафану, а без цигарета то није то. И да, нема честих контрола, па је шанса да му неко наплати казну минимална. И док се по друштвеним мрежама нижу утисци страних гостију који су, тврде, на одмору у Србији „замало пропушили”, намеће се питање зашто је наша земља „пушачка оаза у Европи”. Домаћи угоститељи ових дана не мисле много о разлозима које је министарка здравља навела у корист забране пушења у затвореном простору. Најбоље су, изгледа, разумели управо део с казнама и најаву да би могле да износе и милион динара. Како за „Политику” каже Миленко Мијић, председник новосадског удружења угоститеља Угонс, просечном локалу треба више од месец дана да приходује милион динара. Ако би, објашњава, платио толику казну јер не поштује закон, тај просечан угоститељ би се тешко финансијски опоравио, док би неки мањи локал могао одмах да затвори радњу.

– Још ништа није конкретно и чекамо детаље, али схватамо да ће казне бити велике. Део смо Европе и било је за очекивати овако нешто – каже Мијић. Нови прописи ће им, објашњава, отежати пословање док се људи не навикну, али добра ствар је што иде лето и већина гостију, осим у клубовима, седи напољу.

– Не верујем да ће нам се због тога смањити промет, могуће је да ће само један мањи број гостију можда избегавати угоститељске објекте. Ми смо народ који воли кафану и верујем да ћемо се прилагодити. Локали ће обезбедити простор напољу како би гости и зими могли да уживају у дувану – каже наш саговорник из овог удружења. Он сматра да ће власници имати проблеме са гостима који не желе да, рецимо, поштују ову забрану и да ће то бити већи проблем него сама обавеза. Већина новосадских угоститеља, а има их око 1.200 у овом граду, размишља на овај начин и верују да посао неће трпети забраном пушења у затвореном простору. Истраживања су показала да увођење апсолутне забране пушења у свим затвореним просторима, у угоститељском сектору, нема никакав негативан ефекат, наводе домаћи стручњаци. Ово је, према њиховим речима, једини и најефикаснији начин, који се најбоље спроводи и нема разлога да се праве изузеци.

Додају да је потребно спровести све мере које су се до сада показале ефикасним у престанку пушења. Није довољна једна мера, као што је забрана пушења у унутрашњем простору, ту су и оне које се односе на драстично повећање цене цигарета, и других дуванских и никотинских производа, потпуна забрана рекламирања, велика контрола нових дуванских и никотинских производа који су се појавили на тржишту, увођење сликовних упозорења на паклицама цигарета, забрана рекламирања на месту продаје. У Удружењу хотелијера и ресторатера Србије Хорес сматрају ипак да би оваква забрана у ресторанима, кафићима и осталим затвореним просторима довела до затварања најмање 40 одсто угоститељских објеката.

Георги Генов, директор овог удружења, истиче да се угоститељска индустрија још није опоравила од ковида 19, рата у Украјини, а трпи и последице инфлације. Јер, додаје, трошкови у угоститељству су повећани за 109 одсто у односу на 2019. годину. Зато би примена овог закона, кажу у Хоресу, требало да сачека 2025. годину како би се угоститељи припремили.

– Где год је уведена оваква забрана, у првих шест месеци се промет смањио за 80 одсто, а онда полако расте, међутим, никада неће достићи исти ниво као пре забране, јер се мења концепт и навика гостију. Да не заборавимо да би оваквом одлуком држава изгубила између 100 и 150 милиона евра прихода од акциза. Свесни смо штетности дувана, али за то је потребна припрема и потребно је да власници и предузетници буду у могућности да издрже тај удар који ће се неминовно догодити, који се догодио и у другим земљама – рекао је Генов и додао да би требало да се разговара са овим сектором пре доношења било какве коначне одлуке. Он каже да држава и угоститељи у овом случају нису супротстављене стране, али да траже разумевање јер је домаће угоститељство и цео сектор у тешкој материјалној ситуацији. Угоститељство се, кажу у Хоресу, несразмерно опоравља, а предвиђају и нове проблеме са радном снагом, пошто ће плате сигурно бити ниже. Србија је 2010. године добила Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму, те је овим законом забрањено пушење у затвореном радном и јавном простору, као и у јавном превозу, али су тада угоститељски објекти изузети. Међутим, многи угоститељски објекти су временом поделили простор на пушачки и непушачки, иако та врста „преграде” у суштини не значи ништа, јер дим допире до свих у просторији. Ипак, ако би се усвојила потпуна забрана, пушење би било дозвољено само у башти објекта, а осим класичних, забрана би се односила и на електронске цигарете.

Пушачи бројнији у кафани

Хорес је радио истраживање о искоришћености пушачке и непушачке зоне у угоститељским објектима. Испоставило се да је попуњеност у делу у коме се пуши виша од 75 одсто, а у непушачком делу и мање од 25 процената. То показује, каже Генов, да много мање непушача иде у ресторане и друге угоститељске објекте.