У мају објекат под кровом, следи уређење ентеријера

Прокоп је четири и по деценије био црна рупа града. Толико се чекало на подизање железничке станичне зграде, а када је њена изградња коначно почела 2022. као на мало којем инфраструктурном градилишту није се зауставила. Када у октобру буде завршена, биће то на 46. рођендан откако је градња главне железничке станице Београда, оне која је пре скоро пола века требало да замени станицу у Савском амфитеатру, озваничена.

У компанији ПФБ, која је главни извођач радова, кажу да октобар остаје као месец у којем ће објекат испоручити држави. До тада има још посла, али важно је да сада све иде по плану, уверава Иван Вујичић, директор ПФБ-а. Да посао одмиче и да се призор на плочи изнад перона и колосека мења на седмичном нивоу, може се уверити свако ко прође тим делом престонице.

– Средином маја биће завршен кров, али финално укрућивање крова и фасаде радиће се и на лето. Инсталације у објекту се уграђују, а у мају креће постављање керамике и подова – истиче Вујичић за наш лист.

Фасада ће бити комбинација стаклене зид завесе и алуминијумских брисолеја – заштите од сунчеве светлости и топлоте. Како су на овом градилишту недавно истакли, ради се тако што је више подизвођача паралелно упослено. Као један од изазова било је повезивање објекта на инфраструктуру – водовод, канализацију, струју... јер некада је комплекс станице „Београд центар” био пројектован као једна целина, али то више није пошто је дошло и до корисничких и до власничких раздвајања објеката на котама 85 (подземни, перонски део) и 105 (плоча на којој се гради). Убудуће, када је реч о садржајима на плочи, железнице ће управљати само станичном зградом, док ће осталих 12 објеката бити пословне зграде од по пет спратова. Њихов инвеститор је компанија „Рејлвеј сити”, партнер државе у овом послу.

Према пројекту, станична зграда ће имати око 6.200 квадратних метара и ту ће бити смештени комерцијални простор, пословнице, шалтер служба, чекаоница... Предвиђено је да станични објекат има 15 шалтера, 16 локала за закупце, 12 травелатора (покретне степенице) и 10 лифтова. Лифтове је, како је недавно указао Вујичић, накнадно затражила „Инфраструктура железнице” јер њихова уградња није била предвиђена пројектним задатком.

Осим станичне зграде, са њене леве и десне стране зидају се четири објекта од по пет спратова који ће функционално бити одвојени. На ободима плоче са свих страна биће уређени паркинзи, као и нова гаража на делу плоче ка Сењаку. Четири објекта која се граде уз станичну зграду биће завршена за око годину и по, а за осталих осам зграда и гаражу у току је израда идејног решења која треба да прође процедуру прибављања грађевинске дозволе. План је да се она оконча до лета, а њихова изградња заврши почетком 2026.

Вредност изградње станичне зграде, према тренутним проценама, јесте око 17 милиона евра.

Посао у комплексу железничке станице „Београд центар” компанија „Рејлвеј сити” добила је пошто се пре неколико година једина јавила на позив државе за партнерство у изградњи садржаја који недостају на Прокопу. На основу уговора, који се нашао под лупом „Транспарентности Србија”, држава је уступила плочу на коти 105, а „Рејлвеј сити” добио је задатак да финансира и фазно изгради станичну зграду, паркинге и пословне садржаје на плочи. Услов је био да се најпре изгради станична зграда, за коју је грађевинска дозвола издата у лето прошле године, а 8. августа градилиште је потпуно неприметно отворено.

Неколико корака до пуне функционалности

До потпуне функционалности, као главног железничког путничког чворишта, Прокопу недостаје још неколико важних детаља. Један од њих је изградња приступних веза из правца ауто-пута ка Нишу. „Београд центру”, како истичу грађани који га редовно користе, недостаје и боља повезаност јавним градским превозом.

Дугорочно планирање умрежавања Прокопа са другим деловима града разлог што је недавно на ову тему реаговало Удружење грађана „По мери метро” које је подсетило да је „Прокоп пројектован са метро станицом која се налази испод железничких колосека и која је судећи по тренутном плану београдског метроа заувек напуштена”. Реч је о два за метро планирана тунела од по стотинак метара испод железничке станице Прокоп. Они су изграђени на основу пројекта Саобраћајног института ЦИП.

– Изградња саме станичне зграде, иако значајан корак ка завршетку станичне инфраструктуре, представља секундарну тему наспрам све акутнијег проблема лоше повезаности Прокопа са остатком града. Имајући на уму оригинални план који је предвиђао повезивање Прокопа са првом линијом метроа и чињеницу да је сама станица грађена са идејом да управо метро буде кључни фактор повезивања, још једном подвлачимо да је изостављање нове главне железничке станице са прве линије метроа фактор који ће у великој мери спречити Прокоп да достигне своју перципирану функционалност – упозорили су из овог удружења подсећајући да је у оквиру свих досадашњих планова метроа, почев од 1974. године, Прокоп био препознат као незаобилазна тачка укрштања метро система са железницом.