Листа Станфорда и наш научни подмладак

Као вишедеценијски свакодневни читалац дневног листа „Политика” обрадовао сам се кад сам пре неки дан прочитао чланак о 15 крагујевачких научника на листи Станфорда. Тим пре што сам боравио на Станфорду и имао прилике да се уверим како се вреднује рад врхунских образовно-научних институција, али и појединаца. Ту се вреднује пре свега број самосталних научних радова, а затим и цитираност појединих истраживача. На пример, да бисте руководили научним пројектом, влада мишљење да треба да имате тзв. х-фактор већи од 40 (Тајмс хајер едукејшен организација, која од 2004. године вреднује рад најугледнијих научнообразовних установа у свету). Дакле, или јеси или ниси за одговарајући посао спреман да преузмеш одговорност.

У нашој Србији, земљи паметних, поносних и одважних људи, застава науке вијори се на јарболу технолошких достигнућа захваљујући истраживачима који се пажљиво бирају већ дуги низ година. А онда долазе признања: деоба од 201. до 300. места на чувеној Шангајској листи, и то у конкуренцији 1.800 универзитета у свету, па повеља ЕРАЗМУС... Разуме се да је и крагујевачки универзитет са својих 12 факултета и Институтом за информационе технологије свему томе дао допринос. Поред осталог, проглашен је за најбољи у Србији за 2022. годину. Међу факултетима који предњаче су Факултет медицинских наука с својим професорима и истраживачима из области клиничке медицине.

Предводник је дуги низ година био недавно преминули професор емеритус доктор медицинских наука Миодраг Л. Лукић, имунолог, у свету познат и признат као врстан теоретичар, практичар, предавач и педагог. Пошто је дипломирао, магистрирао и докторирао на Медицинском факултету у Београду, прошао је кроз сва звања од асистента до редовног професора. У сталној трци с временом и новим сазнањима, отишао је у свет (САД, Велика Британија, Холандија, Немачка, Кувајт, Уједињени Арапски Емирати....). Све средине су га веома брзо прихватиле и продубиле сарадњу с њим у заједничком интересу. О томе најбоље говоре његова дела: бројни научноистраживачки радови публиковани у реномираним светским часописима, руковођење научним пројектима, бројна предавања по позиву. Његов х-фактор је 48, док број цитираних радова прелази 8.000. Као резултат свега, знатно је допринео међународној афирмацији Друштва имунологије Србије у оквиру Европске федерације имунолошких друштава.

Увек је посебну пажњу посвећивао младима преносећи им своја искуства, а затим их упућујући на додатне супспецијализације и сарадњу с познатим имунолошким центрима. На тај начин формирао је сјајан научни подмладак – најбоље амбасадоре наше земље из области имунологије. Тиме његово дело остаје да живи и после њега. За научнике какав је био Миодраг Лукић не постоји веће признање.

Проф. др Зоран Бојковић,
редовни професор Универзитета у Београду