Каћ некад и сад

У јулу 1995. године, са статусом избеглице из брдовите Босне, за ново место боравка одабрао сам равничарски Каћ, приградско насеље Новог Сада. По броју становника (око 15.000), простору који заузима и другим обележјима, Каћ ми је личио на прави градић. Међутим, његов центар био је право сеоско ругло.

Од зграде Дома здравља до Цркве Светог Николаја, штрчала је оронула и напуштена зграда некадашњег Дома културе. На њу су се наслањале склепане пијачне тезге. Ту је био и бувљак на којем се могло наћи све, од игле до нафтних деривата у флашама.

Захваљујући родоначелнику Рукометног клуба Југовић (1984. ушао у прву лигу СФРЈ) Мићи Лончару, Каћ је 2000. године добио велелепну спортску халу „Храм”. У њој је Југовић наставио такмичење у садашњој Аркус лиги, а већ 2001. године достигао је врхунац свог постојања. Победом против швајцарске екипе Винтетур у финалу, освојио је европски „Челенџ куп”.

Хала је у склопу објекта „Светосавски дом”, у којем се налази још десетак локала различите намене, а поред њега се налазе фонтана и простор за дечје игре. Тај нови објекат изграђен је на простору који је заузимала поменута стара и запуштена зграда. Архитектонским решењима и свеукупном функционалношћу, нови објекат представља прави центар Каћа, на којем му могу завидети многи градови у Србији.

Као што је Мића Лончар заслужан за изградњу Светосавског дома, тако је и Гојко Куновац (1940–2010) заслужан за проширење (за два метра) и пресвлачење асфалтом пута од Радне индустријске зоне на улазу у Каћ до излаза према Будисави, у дужини од шест километара, с бициклистичком стазом и ивичњацима. Радови су изведени 1997/98. године.

Почетком деведесетих година прошлог века је започета, а 1995/96. године завршена гасификација Каћа и су изведени кућни прикључци на гасну мрежу.

Годинама најављивана, изградња канализације у Каћу започета је 2010, а завршена 2013. године. Као и за прикључке гаса, грађани су у више рата отплаћивали новчану вредност кућног прикључка на главни колектор.

Наведени крупни комунални захвати рађени су у мандатима више градоначелника Новог Сада, председника Савета МЗ и других органа власти, који су били из разних политичких странака. Сви су они у изборним кампањама иступали с личним обећањима за реализацију таквих пројеката. Међутим, та обећања испуњавали су највише захваљујући вољи, самоодрицању и солидарности грађана новосадске општине. Као пример за то може послужити транспарентно затварање конструкције финансирања пројекта канализације у Каћу 2010. године. Тадашњи градоначелник Игор Павличић (ДС), иступио је пред одборнике Градске скупштине с условним предлогом: „Ако не гласате за повећање цене воде (око 30 одсто), Каћ неће добити канализацију”. Тај предлог је усвојен и до краја 2011. године око 60 одсто каћких домаћинстава је добило канализацију. Преостали део Каћа добио је прикључке у наредне две године, у мандату господина Милоша Вучевића (СНС).

Наведене инвестиционе активности у последњој деценији прошлог века изведене су у време трајања два мандата председника Савета МЗ господина Паје Добановачког.

Ипак, поред свега истакнутог, постоји нешто што баца љагу и бруку на лепши изглед центра у Каћу, а пешацима прави проблем. То је део пешачке стазе на самој „тромеђи” испред три објекта: Спортске хале „Храм”, апотеке и Дома здравља. Грешком извођача и надзора радова, на узаном пролазу између паркинга и бетонске подзиде (која ничему не служи), постоји улегнуће у којем се задржавају вода, лишће и други отпаци који се претварају у каљугу. Већ три године одговорна лица из три наведена субјекта и Савета МЗ нису успела да се договоре о одржавању чистоће испред њихових објеката.

О свему наведеном и осталим областима живота у Каћу, своје грађане информише локални лист „Каћке новине”, који је почео да излази 1994. године. Оснивачи су били Тениски клуб Југовић и Живан Жица Милутинов, који је и садашњи главни уредник. Први уредник био је Милан Грбић, а врсни сарадници били су: Светлана Гусман, Стева Јовановић, Пела Чегар, Ана Јовичић, Фрања Шнаутил, мр Бошко Брзић и Владимир Спремо.

Светко Латиновић,

Каћ