Велики број факултета инсистира на додатном тесту склоности

Док средњошколци у главном граду протестују против предложеног концепта државне матуре, факултети Универзитета у Београду пробијају веома кратак рок, које им је Министарство просвете дало до прошлог петка, да се изјасне да ли ће уз национални матурски испит тражити и додатни тест провере склоности. Не зато што тиме бојкотују овај концепт пријема на факултете који би за матуранте четворогодишњих средњих школа требало да важи од школске 2024/25. године, већ што према речима појединих декана желе детаљно да се договоре о битном испиту као што је провера додатних склоности будућих бруцоша. То за наш лист, на пример, истиче проф. др Владимир Лојаница, декан Архитектонског факултета, и подвлачи да без таквог дела испита, који су у неком виду и досад имали, не долази у обзир пријем на поменуту установу.

Они ни јуче нису, како је предвидело Министарство просвете, обнародовали на својим сајтовима информацију о томе јер, како каже, желе поступно да је усвоје и прво поново о томе расправе на априлској седници Наставно научног већа, а пре тога на деканском колегијуму.

– Објавићемо ту одлуку највероватније у априлу, разговарали смо о њој на Наставно научном већу, али не довољно, морамо да је вратимо на дневни ред. Тема је битна и мора детаљно да се размотри, рок који је дало министарство је прекратак. Тај нам је тест страшно важан, он је традиција на Архитектонском факултету, наравно да га задржавамо, не можемо никако да одустанемо од тог дела испита уз све разумевање потребе и предности које ће средњошколцима донети државна матура. Јер ипак су наше студије мало специфичне – исткао је декан Лојаница.

Додаје да су велики изгледи да Архитектонски факултет предложи и мало другачији проценат бодовања на државној матури, највероватније уз веће уважавање теста склоности.

– Волели бисмо да буде ипак другачије бодовање од оног које је предложило Министарство просвете, али морамо о томе прво интерно да се договоримо, па ћемо детаље изнети у јавност – појаснио је Лојаница.

Подсетимо, проф. др Дејан Филиповић, проректор за наставу УБ-а, на прошлонедељној седници Сената рекао је да је Министарство просвете предложило бодовање на државној матури у коме би успех у школи максимално носио 40 поена, а тестови из српског, математике и трећег предмета до 10 бодова. На испиту посебних склоности, где га буде било, матуранти би могли максимално да добију 30 поена.

– На факултетима који га не буду увели, тих 30 бодова биће распоређено на три поменута предмета – појаснио је Филиповић.

Међутим, још неки факултети се залажу за другачију расподелу бодова, због великог значаја који придају тесту склоности. Уколико држава, као што је најављено, при упису на факултете 2024/25. останe при ставу да се бодује државна матура, уз њу ће поменута провера посебних способности и склоности бити обавезна и при упису на Факултет спорта и физичког васпитања, потврдио је за наш лист проф. др Саша Јаковљевић, в. д. декана бившег ДИФ-а, који је међу првима ту информацију објавио.

– Први рок да то јавимо у министарство био је август 2022. године и то смо и учинили. У пролеће пре тога сам угостио представнике сродних факултета из Новог Сада, Ниша и Лепосавића и усагласили смо се да ће код нас тест посебних склоности бити обавезан, јер имамо специфичне факултете. Са министарством смо се договарали да нас третирају као уметничке факултете и да за нас не важи шема коју су предложили за остале, већ да се успех из школе бодује са максимално 30 поена, да из српског и математике кандидати могу имати највише по осам бодова, а из трећег предмета четири. Што значи да ће тако прикупити максимално 50 поена, а да друга половина бодовања од 50 поена буде прикупљена управо на основу теста склоности, који је за нас можда и најважнији – закључио је Јаковљевић.

И проф. др Алекса Марковић, декан једног од најпопуларнијих факултета у земљи, Стоматолошког, наглашава да ће и они инсистирати на додатном тесту провере склоности. Каже да су у петак ту информацију окачили на сајт, али не на насловну страну, па је тек уз претрагу било могуће доћи до ње. Бодовање које предвиђају се поклапа са оним које је предложило Министарство просвете, за ђаке који на пример долазе из гимназија. С тим што су навели стручне образовне профиле којима ће се као трећи предмет са десет поена бодовати посебни стручни испити у стручним школама. А шта ће професори стоматологије проверавати додатно код средњошколаца ако Министарство просвете поставља услов да то не сме бити знање из предмета које уче у школама, односно из биологије и хемије, јер они могу бити заступљени на државној матури?

– Провераваћемо оно што је у вези са медицинским наукама и стоматологијом, а то је хумана биологија. Нека не брину кандидати, добиће сву литературу из које треба да уче, ово изјашњавање за тест склоности је био први корак, а издавање поменуте литературе је следећи, биће доступна на факултету – појаснио је декан Марковић.

„Политика” је недавно добила потврду од проф. др Данимира Мандића, декана Учитељског факултета, да они неће тражити тест посебних склоности. А неће га уводити ни на Грађевинском факултету, чији декан, проф. др Владан Кузмановић, за наш лист каже да су ту одлуку донели још пре годину дана.

– Грађевински факултет од 2024. године више неће имати пријемни испит, односно проверу посебних способности. Нама је, управо, кључно то што, поред математике и српског језика, изборни предмет на селекционом, државном матурском испиту може бити било који – истакао је декан Кузмановић.

У академским круговима незванично сазнајемо да о увођењу теста посебних склоности размишљају и на Факултету организационих наука, Електротехничком и Саобраћајном факултету, а да би понегде требало да буде уведен само на појединим факултетским смеровима. Из Министарства просвете од петка нисмо добили одговор на питање да ли им је и колико факултета исказало жељу да организују тест посебних склоности.