Ле­ка­ри стра­ху­ју од гљи­вич­не бо­ле­сти от­пор­не на ле­ко­ве

По­тен­ци­јал­но смр­то­но­сна гљи­вич­на бо­лест от­пор­на на ле­ко­ве ши­ри се ве­ли­ком бр­зи­ном у бол­ни­ца­ма ши­ром САД, упо­зо­ри­ли су ове не­де­ље из Цен­тра за кон­тро­лу и пре­вен­ци­ју бо­ле­сти, пре­но­си „Њу­јорк пост”. Слу­ча­је­ви Can­di­da auris – гљи­ви­це ко­ја иза­зи­ва озбиљ­не ин­фек­ци­је кр­во­то­ка, па чак и смрт код љу­ди са осла­бље­ним иму­но­си­сте­мом, на­гло су по­ра­сли по­след­њих го­ди­на и до­жи­ве­ли дра­ма­тич­ни по­раст у 2021. Те го­ди­не се број слу­ча­је­ва по­ве­ћао за не­ве­ро­ват­них 95 од­сто, са 756 у 2020. на 1.471 у 2021, а нај­но­ви­ји по­да­ци по­ка­зу­ју да је у то­ку про­шле го­ди­не за­бе­ле­же­но 2.377 при­ја­вље­них кли­нич­ких слу­ча­је­ва. Струч­ња­ци цен­тра упо­зо­ра­ва­ју да гљи­ви­ца пред­ста­вља озбиљ­ну гло­бал­ну прет­њу по здра­вље, јер уми­ре ви­ше од јед­ног од три обо­ле­ла па­ци­јен­та са ин­фек­ци­јом кр­ви, ср­ца или мо­зга.

Гљи­ви­ца се обич­но ши­ри у бол­ни­ца­ма и ста­рач­ким до­мо­ви­ма кон­так­том од осо­бе до осо­бе, као и до­ди­ром са кон­та­ми­ни­ра­ним по­вр­ши­на­ма и опре­мом. Мо­же да пре­жи­ви на тим по­вр­ши­на­ма не­ко­ли­ко не­де­ља. По­тен­ци­јал­но фа­тал­не гљи­ви­це че­сто се не мо­гу ле­чи­ти тра­ди­ци­о­нал­ним ан­ти­фун­гал­ним ле­ко­ви­ма, што по­ве­ћа­ва број ин­фек­ци­ја. Пре­ма ауто­ри­ма из­ве­шта­ја, број со­је­ва от­пор­них на ле­ко­ве та­ко­ђе ра­сте. Здрав­стве­ни зва­нич­ни­ци оце­ни­ли су „по­себ­но за­бри­ња­ва­ју­ћим” по­ве­ћа­ње бро­ја слу­ча­је­ва ко­ји се не мо­гу ле­чи­ти и до­ка­зе о по­гор­ша­њу тран­сми­си­је. Слу­ча­је­ви гљи­вич­не бо­ле­сти от­кри­ве­ни су у ви­ше од по­ло­ви­не аме­рич­ких др­жа­ва, а здрав­стве­ни зва­нич­ни­ци ве­ру­ју да се број ин­фек­ци­ја по­ве­ћао на­кон ко­ви­да 19. Ауто­ри сту­ди­је су ре­кли да су „по­бољ­ша­на прак­са от­кри­ва­ња и кон­тро­ле ин­фек­ци­је” нео­п­ход­на да би се спре­чи­ло да­ље ши­ре­ње гљи­ви­ца, пи­ше аме­рич­ки лист, a пре­но­си Тан­југ.

Про­фе­сор др Зо­ран Ра­до­ва­но­вић, епи­де­ми­о­лог, ка­же за „По­ли­ти­ку”, да се гљи­ви­це ро­да кан­ди­да (Can­di­da) на­ла­зе се сву­да око нас, али и на ко­жи, у усти­ма, цре­ви­ма, ге­ни­тал­ним ор­га­ни­ма... По пра­ви­лу не иза­зи­ва­ју ни­ка­кве смет­ње, а до упа­ле до­во­де ако се по­ти­сну дру­ги ми­кро­ор­га­ни­зми, обич­но ан­ти­би­о­ти­ци­ма, али и пре­те­ра­ном бри­гом о те­ле­сној чи­сто­ћи, па се кан­ди­ди оста­ви про­стор да се не­сме­та­но ши­ри. Дру­гу мо­гућ­ност да ова обич­но до­бро­ћуд­на гљи­ви­ца до­ве­де до симп­то­ма и зна­ко­ва бо­ле­сти пред­ста­вља­ју ста­ња сма­ње­не от­пор­но­сти ор­га­ни­зма. До њих до­ла­зи ка­да је иму­но­си­стем ис­цр­пљен те­шким бо­ле­сти­ма као што је уз­на­пре­до­ва­ла си­да или крај­њи ста­ди­јум ра­ка, ка­да се, по­сле тран­сплан­та­ци­је, од­ба­ци­ва­ње ор­га­на спре­ча­ва ле­ко­ви­ма...

– Обич­но упал­ни про­цес оста­не огра­ни­чен на ко­жу или нок­те и слу­зни­це, нај­че­шће усне ду­пље или ва­ги­не (ше­ста гру­па ва­ги­нал­ног се­кре­та). У на­род­ној ме­ди­ци­ни ре­ла­тив­но ефи­ка­сно сред­ство да се иза­ђе на крај са упа­лом, струч­но зва­ном кан­ди­ди­ја­за, пред­ста­вља со­да би­кар­бо­на. Ако кан­ди­да поч­не да се ра­се­ја­ва кр­вљу или за­хва­ти уну­тра­шње ор­га­не, угро­жен је жи­вот бо­ле­сни­ка – упо­зо­ра­ва др Ра­до­ва­но­вић.

По­сто­ји ви­ше вр­ста кан­ди­да, а нај­че­шћа је кан­ди­да ал­би­канс (Can­di­da al­bi­cans). У вре­ме пан­де­ми­је свињ­ског гри­па, 2009. го­ди­не, из ува јед­ног Ја­пан­ца изо­ло­ва­на је но­ва вр­ста, по ме­сту на­ла­за на­зва­на ушном (кан­ди­да аурис, то јест Can­di­da auris). Ис­по­ста­ви­ло се да су се исто­вре­ме­но на че­ти­ри кра­ја све­та по­ја­ви­ла че­ти­ри раз­ли­чи­та со­ја ове гљи­ви­це. Стал­но се про­на­ла­зе но­ве вр­сте па­ра­зи­та, али је кан­ди­да аурис иза­зва­ла по­себ­ну па­жњу, јер се те­шко изо­лу­је, от­пор­на је на уоби­ча­је­не ле­ко­ве про­тив гљи­ви­ца (фун­ги­ци­де) и ла­ко се пре­но­си са из­во­ра за­ра­зе на бли­жње, по пра­ви­лу са хи­рур­шког или па­ци­јен­та под­врг­ну­тог ин­тен­зив­ној не­зи на бо­ле­сни­ка ко­ји са слич­ним про­бле­ми­ма ле­жи у ис­тој со­би.

– То су би­ли раз­ло­зи да Па­на­ме­рич­ка здрав­стве­на ор­га­ни­за­ци­ја у фе­бру­а­ру 2021. го­ди­не из­да по­себ­но „епи­де­миј­ско упо­зо­ре­ње”. Од та­да за­бри­ну­тост иза­зи­ва ре­ла­тив­но стр­мо по­ве­ћа­ње уче­ста­ло­сти на­ла­за ове гљи­ви­це у кр­ви и уну­тра­шњим ор­га­ни­ма бо­ле­сни­ка од ко­јих чак тре­ћи­на не пре­жи­ви ин­фек­ци­ју – на­во­ди наш са­го­вор­ник.

За на­ше љу­де, пре­за­си­ће­не се­ја­њем стра­ха од бо­ле­сти још од по­ја­ве ко­ви­да 19, ва­жно је на­гла­си­ти да ова гљи­ви­ца не пред­ста­вља ре­ал­ну опа­сност за оп­шту по­пу­ла­ци­ју. Фак­то­ри ри­зи­ка за ње­но ра­се­ја­ва­ње по ор­га­ни­зму су ин­ва­зив­ни ме­ди­цин­ски по­ступ­ци, по­пут отва­ра­ња тр­бу­ха, ме­ха­нич­ка вен­ти­ла­ци­ја (ста­вља­ње на ре­спи­ра­тор), ду­го­тра­јан бо­ра­вак у је­ди­ни­ци ин­тен­зив­не не­ге (шок-со­би) и прет­ход­но из­ла­га­ње ан­ти­би­о­ти­ци­ма ши­ро­ког спек­тра.

– Не за­ви­си мно­го од нас да ли ће­мо мо­ра­ти на опе­ра­ци­ју и ко­ли­ко ће нас др­жа­ти у бол­ни­ци, али бар мо­же­мо да се уз­др­жи­мо од не­по­треб­ног гу­та­ња ан­ти­би­о­ти­ка. То је, за са­да, до­вољ­но са на­ше стра­не – уве­ра­ва др Ра­до­ва­но­вић.