Поремећаји исхране су озбиљне болести

Поремећаји исхране су озбиљне болести, јер угрожавају психичко и телесно здравље. Особе које болују од анорексије не мисле да су болесне и ту је велики проблем. Оне се први пут осећају у свом телу добро и сигурно, упозорава др Марија Ђуровић, психијатар и психотерапеут из Клиничко болничког центра „Др Драгиша Мишовић” у Београду.

Поремећаји у исхрани су психијатријски поремећаји, а најчешћи међу њима су анорексија нервоза и булимија нервоза.

– Постоје и неки други атипични облици ових поремећаја или неки други облици болести као што су преједање праћено психичким сметњама, повраћање праћено психичким сметњама или неки други неспецификовани поремећаји, као што је синдром ноћног једења – рекла је за Танјуг докторка Ђуровић.

Преједање, како је објаснила, подразумева узимање хране без осећаја глади и то се уочава код особа које се, на пример, осећaју тужно, узнемирено или напуштено. Постоји велика разлика између нормалне глади и емоционалног преједања или глади. Булимија нервоза има неке елементе тог преједања и карактерише је жудња за храном и импулсивност у смислу да особа у том тренутку мора да поједе већу количину хране. То је некада праћено и физичким симптомима попут надутости стомака, али с друге стране и осећај кривице и стида. Зато ће особа с булимијом нервозом терати себе на повраћање. Код атипичне булимије нема повраћања и она води ка гојазности.

У Београду ће 6. априла бити одржан први Национални симпозијум с међународним учешћем на тему поремећаја у исхрани и то ће бити прилика да се прича о тим болестима, али и превенцији која подразумева да се оне препознају и лече што раније.

Анорексија се најчешће јавља у периоду ране адолесценције, између 12. и 14. године. Булимија се јавља нешто касније од 15 до 20 година. И ово нису болести искључиво младих девојака, међу оболелима пет до 10 процената чине мушкарци. Клиничка слика је иста, али истраживања показују да се мушкарци за краће време опораве.

Др Марија Ђуровић упозорава да перфекционизам може да буде фактор ризика. Међу девојчицама које добију анорексију неретко су добри ђаци:

– То су добра деца која никада родитељима нису рекла „не” док се болест није појавила. Код ове деце нема адолесцентног бунта. То су тиха деца и први пут показују бунт тако што неће да једу – истиче психотерапеуткиња. Она упозорава и на опасност коју у појави ових болести могу да имају друштвене мреже и социокултуролошки фактори.

– Девојчице које имају ниско самопоштовање идеја да треба да изгледају на одређени начин може да доведе до одрицања и поремећаја у исхрани. Телесна дисморфија је појава која често прати поремећаје у исхрани. Она подразумева да особа себе види на искривљен начин, као ружну и дефектну и хтела би нешто да мења на свом телу и лицу. Особе с анорексијом нервозом виде себе дебелим. Тако на одељењу имамо девојке од 30 килограма које мисле да су дебеле – каже др Марија Ђуровић и додаје да на одељењу у КБЦ „Драгиша Мишовић” на коме ради збрињава пацијенте од 15 до 25 година.

Престрашени родитељи ових младих особа траже помоћ и иницирају лечење, које ће, како каже докторка, трајати  колико траје и болест. Оболели од булимије сами траже помоћ, али се такође деси да болест пре јављања лекару траје и по неколико година. Ове особе долазе код лекара често због изражене депресивности, јер не могу да се носе с преједањем и покушајима суицида.