Зашто је на западном Балкану инфлација већа него у ЕУ и САД

Месечне стопе раста инфлације у Сједињеним Америчким Државама и Европској унији недвосмислено указују на њено смиривање, али не и на западном Балкану. Очигледно је да поред спољашних шокова делују и унутрашњи фактори, као и појединачне карактеристике ових економија које већ имају укорењено искуство са високом инфлацијом, наводе Миладин Ковачевић и Катарина Станчић у анализи „Специфични узроци јаза између инфлације у еврозони и на западном Балкану” у публикацији „Месечне анализе и трендови”.

У 2022. години просечна инфлација у САД износила је осам, а у ЕУ 8,4. У земљама западног Балкана кретала се од 6,7 у Албанији до 14 процената у БиХ, док је у Србији, Северној Македонији и Црној Гори достигла редом 11,9, 12,6 и 13 одсто. Сличне стопе раста цена – више од просечних у ЕУ – забележене су и у растућим економијама ЕУ (Бугарској, Хрватској, Мађарској, Пољској и Румунији). Овај инфлаторни талас, који је започео у 2021, у свим земљама настао је због раста цена хране и енергената, поремећаја у ланцима снабдевања и генерално, опоравком тражње после епидемије. Али зашто оволики раскорак постоји између појединих земаља западног Балкана и ЕУ? Овом појавом бавио се и ММФ.

Аутори наводе да је као и све растуће економије, западни Балкан у погледу инфлације суочен са далеко јачим ризицима и изазовима него што је случај у развијеним економијама. Поред инфлаторних очекивања, опасност представљају и глобалне финансијске мере – подизање каматних стопа, али и домаћи монетарни систем који је принуђен на болне потезе у виду монетарних рестрикција, да би спречио колапс целог система.

Нервоза на финансијским тржиштима изазива честе одливе капитала, креира притиске на смањење вредности домаће валуте и општу нестабилност, уз истовремени раст домаћег јавног дуга и дефицита. Монетарне власти су неколико пута подизале референтне каматне стопе, а предузете су и мере заштите најугроженијих категорија становништва (електричне тарифе су регулисане и прилагођене, ПДВ за одређене категорије хране и за гориво је смањен, уведене су квоте на извоз одређених производа). Међутим, цене нафте се смирују месецима уназад, као и цене других берзанских производа, и у развијеним економијама почињу да се огледају и ови, али и ефекти монетарног пооштравања, док у балканским земљама то није случај.

Аутори напомињу да су разлог велико учешће цена хране и енергената у инфлацији, односно они су највише утицали на општи раст цена. Учешће хране у инфлацији у земљама западног Балкана износи око 42 одсто у просеку, док је у ЕУ око 20, а у САД 13,5. Високо учешће издатака за храну обележје је земаља које имају низак животни стандард становништва, док у напредним економијама у потрошачкој корпи веће и доминантно учешће имају издаци за услуге. Учешће енергената слично је у западном Балкану и у ЕУ и у просеку износи око 16 одсто. Истовремено, западни Балкан је у последње две године забележио знатно већи раст цена хране него ЕУ, а нижи раст цена енергената него ЕУ. Конкретно, крајем 2022. у ЕУ је раст цена хране био око 10 одсто, а у земљама западног Балкана од 15 до 20 одсто, док су енергенти у истом периоду у ЕУ поскупели за скоро 30 процената, а у западном Балкану у просеку за око 17 одсто.

Према ММФ-у, постоје три главна разлога за оваква кретања. Основне животне намирнице – које су на међународном тржишту претрпела највећи ценовни шок због геополитичке ситуације, проблема у снабдевању и прошлогодишње суше и које имају највеће учешће у категорији хране западнобалканских земаља – извршиле су јачи утицај на локална тржишта у земљама западног Балкана него ЕУ. Неизвесност, спекулације на страни понуде, повећана тражња и смањена понуда утицале су на пропорционално веће поскупљење хране у односу на друге категорије потрошње. Следећи разлог су државне регулативе и контрола цена хране и пољопривредних производа које су слабије у земљама западног Балкана него у ЕУ, због чега су тржишни механизми реаговали јаче на несташице и повећану тражњу. Додатни разлог је највећа суша у 2022. на Балкану (пре свега у БиХ и Србији) која је знатно допринела расту цена усева и хране на локалним тржиштима.

Што се тиче ниже инфлације енергената, земље западног Балкана углавном се ослањају на домаћу производњу енергије (нарочито БиХ, Црна Гора и Албанија). Природни гас, који је највише поскупео у прошлој години, има релативно мање учешће у потрошњи енергената него што је то случај у ЕУ. Највећи утицај и најснажније преливање са глобалног тржишта било је код цена бензина, резултирајући растом цена транспорта у западном Балкану, слично као у ЕУ.